Približavanje ove tri zemlje u SAD, Velikoj Britaniji i Poljskoj praćeno je sa nepoverenjem.

Nakon promene vlade u Berlinu i Parizu osovina se raspala. Kancelarka Angela Merkel i predsednik Nikola Sarkozi, odmah po dolasku na vlast pokazali su da im je cilj poboljšanje odnosa sa SAD.Političke vodje u Berlinu i Parizu kritički su nastrojeni prema Vladimiru Putinu. Pre svega zbog zastoja u procese demokratizacije u Rusiji. Opozicione snage u Mosvi više nemaju nikakvu ulogu.Elektronski mediji su pod kontrolom. Ubistva političkih protivnika, ili neprijatnih novinara poput Ane Politkovskaje se nerasvetljavaju.

Još pre par meseci Putin je rekao da je u Evropi najvažniji strateški partner Rusije Francuska. Medjutim Francuski predsednik neguje prijateljstva sa Poljskom, Češkom, Gruzijom i Madjarskom odakle su njegovi predci. Tokom svoje posete Bugarskoj kritikovao je Rusiju kao zemlju koja otežava rešenje problema na svetskoj političkoj sceni.

Sa takvim razlikama u pozadini jasno je i kako će izgledati susret izmedju Putina i Sarkozija.Već sada se zna da Moskva težište svoje spoljne politike okreće prema Aziji. U interesu Rusije je da svoje sirovine osim evropskom, ponudi i sve razvijenijem azijskom tržištu.

Moskva pri tom vodi računa da ne dodje do jednostrane zavisnosti od kineske privrede. Kremlj istovremeno pokušava da poboljša odnose sa državama GUS-a. Primetno je i veće angažovanje ruskih oligarha na tržištu Srbije, Crne Gore i Bugarske. U novije vreme su se poboljšali odnosi sa Rusko-Turski i Rusko-Grčki odnosi.

Ruske diplomate na svetsku političku scenu su se vratili odmah pošto je zahvaljujući visokim cenama energenata Putin napunio državne kase.