Pariz govori o „scenama haosa“ u svojoj prekomorskoj oblasti Novoj Kaledoniji, nakon što su neredi poslednjih dana doveli do najmanje četvoro mrtvih.

Portparolka Vlade najavila je da će vanredno stanje na tom arhipelagu u Okeaniji važiti najmanje dvanaest dana.

Prethodno je predsednik Francuske Emanuel Makron dekretom policiji dao široka ovlašćenja da uguši nemire, uključujući i kućni pritvor za osobe koje su procenjene kao opasnost po javni red.

Najavljena je i privremena blokada pristupa društvenoj mreži TikTok.

Oko petsto policajaca iz Francuske poslato je da pomogne lokalnoj policiji i žandarmeriji koja je u akciji sa oko 1.800 ljudi.

Izgredi u Numei

Uprkos policijskom času, od ponedeljka traju nemiri u Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije. Lokalni mediji prenose slike sukoba, razorenih prodavnica i benzinskih pumpi, zapaljenih automobila.

Očevici kažu da se gradom širi oštar miris paljevine. Zatvoreni su aerodrom, škole, zgrade državne uprave. Formiraju se dugi redovi pred prodavnicama koje nisu uništene i poharane.

Do sada je prebrojano četvoro mrtvih, među kojima je jedan pripadnik snaga reda. On je navodno ubijen hicem iz vatrenog oružja koji ga je pogodio u glavu. Više od trista ljudi je povređeno, oko 130 privedeno.

Visoki komesarijat u Novoj Kaledoniji procenjuje da je u nerede uključeno oko pet hiljada „izgrednika“ u Numei i okolini.

Protivnici i podržavaoci nezavisnosti Nove Kaledonije u sredu su objavili zajedničko saopštenje u kojem pozivaju stanovništvo na „mir i razum“.

Isto je učinio predsednik Makron, koji je spreman da brzo primi delegaciju Nove Kaledonije u Parizu kako bi se tragalo za političkim rešenjem. On je pak upozorio one koje izazivaju nemire da će policija i pravosuđe udariti na njih svom silom.

Sporna reforma biračkog prava

Do nemira je došlo zbog reforme izbornog prava koju je pokrenuo Pariz. Prema njoj, svi francuski državljani koji žive na Novoj Kaledoniji duže od deset godina imaju pravo da glasaju i na tamošnjim lokalnim izborima.

Tako bi još nekoliko hiljada Francuza dobilo pravo glasa i moglo da utiče na prilike u ovoj provinciji koja ima svega oko 300.000 stanovnika.

Zakon su potvrdila oba doma francuskog parlamenta i sada samo ostaje da se okupi takozvani Parlamentarni kongres koji u posebnim prilikama zaseda u Versaju, i da potvrdi zakon.

Starosedelačko stanovništvo ostrva u tome vidi udar na svoje interese. Do sada se pravo glasa sticalo tek posle 25 godina boravka na arhipelagu.

Francuska je kolonizovala Novu Kaledoniju sredinom 19. veka, koristeći je dugo kao kažnjeničku koloniju. Grupa ostrva nalazi se u Pacifiku, oko 1.500 kilometara istočno od Australije.

Propali referendumi o nezavisnosti

Zagovornici nezavisnosti Nove Kaledonije, među kojima je šef lokalne vlade Luj Mapu, boje se da će reforme biračkog prava još suzbiti uticaj indigenog stanovništva.

„Ova odluka će veoma ograničiti naše mogućnosti da upravljamo Novom Kaledonijom“, rekao je Mapu.

Potez Pariza se smatra udarom na sporazum iz 1998. godine prema kojem Nova Kaledonija treba da dobija više političke moći.

Na čak tri referenduma o nezavisnosti – 2018, 2020. i 2021. godine – stanovnici su ubedljivo odlučivali da ipak ostanu deo Francuske. Na poslednjem referendumu je, uz malu izlaznost, za ostanak u Francuskoj glasalo 96 odsto ljudi, dok su zagovornici nezavisnosti bojkotovali referendum.

Oblast je i dalje značajna za Pariz pre svega strateški, vojno kao i zbog tamošnjih nalazišta nikla.

nr (dw, ap, afp, dpa)