Kako se približava 29. decembar, kada ističe šestomesečni rok za implementaciju arbitražne odluke, nervoza raste. Na slovenskoj strani tvrde da je sve spremno za početak primene arbitražne odluke. U Ljubljani je po hitnoj proceduri usvojen paket tzv. implementacijskih zakona, koji će omogućiti sproveđenje arbitraže, a među njima je i kontroverzni zakon kojim Ljubljana nudi 100 000 evra porodicama koje su ostale sa "pogrešne" strane granice za preseljenje u Sloveniju.

Slovenija uverava da će uskoro početi da sprovodi nadzor granice na moru, gde je granica jasno određena, a ne i na kopnu, tvrdeći da ne postoji nijedan razlog da Slovenija ne počne da sprovodi jurisdikciju na spornom području na moru. Naravno da to može rezultirati novim incidentima, budući da je arbitražnu odluku nemoguće implementirati jednostrano.

Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović smatra, međutim, da je takav pristup slovenskih političara "kontradiktoran". "Ne može se arbitraža primeniti samo tamo gde je slovenska strana, uslovno rečeno, prošla bolje, a ne tamo gde nije, na kopnu. Mislim da time Ljubljana samo otvara prostor za pregovore koji se ionako moraju dogoditi", objašnjava za DW bivši hrvatski predsednik i pravni stručnjak Ivo Josipović, koji se u predsedničkom mandatu također bavio ovim problemom.

Razgovara se stalno, ali neformalno

Naš sagovornik smatra da bi bilo dobro da se što pre postigne dogovor o ovom sporu, imajući u vidu legitimne interese i jedne i druge strane. Prolongiranje spora unedogled, smatra Josipović, šteti i jednoj i drugoj državi, što će se pre ili kasnije odraziti i na bilateralne odnose. A to bi, po njegovom mišljenju, bilo šteta, budući da su odnosi dvaju država, što se posebno odnosi na građane s jedne i druge strane granice, kako kaže, "vrlo dobri".

Iako je od objave sporne odluke prošlo skoro šest meseci, Zagreb i Ljubljana stavove nisu približili ni za milimetar. Premijeri Plenković i Cerar već nedeljama ne uspevaju da dogovore ni dnevni red formalnog susreta. Ljubljana želi da razgovara samo o implementaciji arbitraže, a Plenković na to ne pristaje, jer je Hrvatska istupila iz "kompromitirane" i "kontaminirane" arbitraže.

No iako nema formalnih razgovora, neformalni su u punom jeku, pa i između dvojice premijera. Diplomati jedne i druge strane stalno su u kontaktu. Prema neslužbenim ali pouzdanim izvorima, Hrvatska je ponudila Ljubljani da se spor prevlada prihvatanjem arbitražne odluke u formatu bilateralnog sporazuma, uz manje korekcije. Na slovenskoj strani  su sepojavile razlike u stavovima ključnih političkih aktera o ovom pitanju. Dok šef diplomatije Karl Erjavec insistira isključivo na bezuslovnoj hrvatskoj predaji i prihvatanju arbitraže, preteći Hrvatskoj i tužbom pred sudom EU u Luksemburgu, u stranci premijera Cerara smatraju da ne treba zatvarati vrata bilateralnom dogovoru.

Dugogodišnji dopisnik ljubljanskog Dela iz Zagreba i dobar poznavalac hrvatsko-slovenskih odnosa Rok Kajzer, koji danas piše za mariborsku Večer, napominje kako je zaključak da vrh slovenske politike u pogledu arbitražne presude nije jedinstven, pravilan ali istovremeno i vrlo varljiv. "Taj utisak o nejedinstvu možemo staviti u kontekst postupnog raspadanja vladajuće koalicije, što će se nastaviti do izbora. Uprkos razlikama, koje nisu velike ili nepremostive, među ključnim političarima u slovenskoj spoljnoj politici dovoljno je moćnih i iskusnih, osobito diplomata, koji neće dopustiti da zbog unutrašnjih razloga zemlja odstupi od arbitražne presude", smatra Kajzer, koji ne veruje da će signali o mogućem slovenskom povratku u bilateralne razgovore postati ozbiljniji.

Slovenija neće odstupiti od arbitraže

Za Sloveniju, naglašava naš sagovornik, arbitražna presuda ostaje činjenica od koje neće odstupiti, iako će biti spremna razgovarati o manjim korekcijama kopnene granice. "Samo u tom kontekstu, po mom mišljenju, možemo razumeti te signale o 'bilateralnim razgovorima', na koje trebamo gledati isključivo kao nužne razgovore o tome kako sprovesti presudu. Čini mi se da je u Hrvatskoj prevladalo previše jednostavno shvatanje da će se dve strane vratiti na početak. Bez obzira na različite interpretacije onoga što se događa iza kulisa slovenske politike, informacije o 'bilateralnim razgovorima', 'bilateralnim sporazumima' i drugim oblicima sporazuma prvenstveno su testiranje slovenskog javnog mnjenja", uveren je Kajzer.

Ljubljana puno očekuje od posredovanja potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa. Josipović smatra da će uspeh njegove posredničke misije zavisiti od njegovih pregovaračkih veština, ali i od toga šta će ponuditi. "Očito je da u ovakvom konfliktu pravne naravi mora pronaći rešenje koje će zadovoljiti obe strane i koje mora biti prihvatljivo i javnostima dvaju država", objašnjava Josipović, dok Kajzer smatra da će Timermans podsetiti na obvezu poštovanja preuzetih obaveza i presuda, ne svrstavajući se na jednu ili drugu stranu.

Arbitraža i Hag nisu isti

"Analitičari u Briselu procenjuju da je u tom slučaju Slovenija u puno boljem položaju, budući da je Hrvatska, ne samo u pogledu arbitraže, na glasu kao država koja svoje međunarodne obveze poštuje samo kad joj to odgovara", tvrdi Kajzer aludirajući na nedavne presude u Hagu. Kajzer ima osećaj da će Slovenija možda u ovom sporu možda pričekati rasplet političke situacije u Hrvatskoj, pa čak možda i na budućeg hrvatskog premijera, "koji će razumeti da međunarodne obveze i presude valja poštovati".

Josipović, međutim, insistira na "bitnoj razlici" između haške presude i arbitraže. Odluka Haškog suda, kako kaže, odnosi se na teške zločine i negiranje te odluke, kao i reakcije vodećih hrvatskih političara u kojima se uopšte ne pominju žrtve, naštetilo je hrvatskoj spoljnoj politici, ali i hrvatskom društvu u celini, jer "relativizacija takvih zločina nije dobra za društvo".

Na drugoj je strani arbitražna odluka, za koju Josipović podvlači da je zapravo iznuđena, kao što je i arbitražni sporazum nepravedan, jer sadrži svojevrsno uputstvo o tome kako bi arbitraža trebalo da odluči. Zato on kao saborski poslanik svojevremeno nije podržao taj sporazum. Tu je i zloupotreba od strane Slovenije tokom samog postupka, zbog čega je Hrvatska i napustila arbitražu. Dve strane treba što pre da sednu i reše ovaj problem, poručuje bivši predsednik.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android