Nakon smrti patrijarha Irineja iz celog sveta stizale su izjave saučešća koje su „u skladu sa dobrim načelom De mortius nihil nisi bene (o pokojnicima sve najbolje) pa te izjave ne pomažu mnogo da se izvrši valjana analiza“, pojave partijarha Irineja, piše nemački katolički nedeljnik Tagespost.

Članak pod naslovom „Advokat Srba“ potpisuje novinar i teolog Štefan Bajer (54), nekada portparol augzburške dioceze, kao i asistent ranijeg evropskog poslanika Ota fon Habzburga (CSU).

Bajer piše da je Irinej sa mnogih strana hvaljen kao „čovek mira i ekumenizma“. „U istorijsku istinu spada da poseta Srbiji koju je priželjkivao papa Franja nije propala zbog politike, nego zbog pravoslavne crkve. Irinej je svojevremeno rekao da se papi ne može garantovati bezbednost u Srbiji, da mnogi tamo ne žele da ga vide i da još nije sazreo trenutak. To je bio i ustupak tvrdolinijašima koji u srpskom Svetom sinodu nikada nisu oslabili“, navodi se u tekstu.

Dodaje se da je patrijarh Irinej sebe video kao „advokata nacije: izdašno se izjašnjavao o hrvatskim, ali ne i o srpskim zločinima u Drugom svetskom ratu i jugoslovenskom ratu 1991-95.“

Tagespost dalje piše da je srpska politika i danas daleko od priznanja „faktičke nezavisnosti“ Kosova, između ostalog i zato što je „pravoslavna crkva polaganje prava na Kosovo, gde 90 odsto stanovništva čine Albanci, uzdigla na nivo dogme i moralnog imperativa. Irinej, koji je nekada studirao i zatim predavao u Prizrenu, nije odstupio ni milimetar. Doduše, to ne bi ni bilo lako jer ipak je nosio titulu ’arhiepiskopa pećkog’, a to mesto je na zapadu Kosova.“

Katolički nedeljnik dodaje: „Tokom 47 godina kao vladika, Irinej je preživeo i Titovu i Miloševićevu diktaturu, uvek svestan teološki potkrepljene odgovornosti za srpski narod i nasleđe. Te više nacionalne nego religijske osećaje uzeo je u obzir i papa Franja tako što je na neodređeno vreme prolongirao odavno neophodnu kanonizaciju hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca.“

U tekstu Štefana Bajera se dodaje da je Irinej „politički i crkveno-politički“ simpatisao sa Rusijom, „kao i veći deo Srba i crkve“. „U svađi Konstantinopolja i Moskve o preuređenju pravoslavnog života u Ukrajini, on se stavio na rusku stranu.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android