„Moskovska patrijaršija je dugo ćutala o ratu“, kaže Tomas Bremer profesor koji se bavi ekumenizmom na Univerziteta u Minsteru. Međutim, to se promenilo. U propovedima u Moskvi, patrijarh Kiril je rat prikazao kao legitiman otpor zapadnim vrednostima. „On to objašnjava gej paradama ponosa“, kaže Bremer.

U skladu sa zabranom predsednika Putina da se govori o „ratu“, patrijarh za invaziju na Ukrajinu nije koristio tu reč već je govorio o „događajima“ i „vojnim akcijama“.

Verska raznolikost u Ukrajini

Pravoslavno hrišćanstvo ima burnu istoriju u Ukrajini, posebno od raspada Sovjetskog Saveza. U Ukrajini postoje dve pravoslavne crkve: nezavisna pravoslavna crkva Ukrajine, koju predvodi mitropolit Epifanije. Ovu crkvu je priznao vaseljenski patrijarh Vartolomej I u Istanbulu, koji se može shvatiti kao „Počasni poglavar“ 260 miliona pravoslavnih hrišćana širom sveta.

S druge strane, postoji Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC), koja je autonomna crkva unutar Ruske pravoslavne crkve i u prošlosti se nije često politički izražavala.

„Dve pravoslavne crkve u Ukrajini nazvale bi rat svojim imenom i oštro ga osudile“, izjavio je Bremer za DW. Čak i mitropolit UPC govorio o „invaziji“ na Ukrajinu prvog dana rata i pozvao Putina da okonča rat.

„Sinod Ukrajinske pravoslavne crkve je čak pozvao patrijarha u Moskvi da iskoristi uticaj na Putina i da radi na miru“, napominje Bremer. „Ali to je izostavljeno u izveštavanju u Rusiji. Ratni užasi tamo uopšte nisu vidljivi.“

Dolazi li do raskola crkve?

„Činjenica da se moskovski patrijarh ne angažuje za mir je dovela do toga da su mnogi episkopi UPC u Ukrajini naložili da se ne spominje njegovo ime u molitvi, kao što je uobičajeno“, kaže Bremer. To je čak slučaj i na severoistoku Ukrajine, na ruskoj granici.

„U crkvi se vidi veliko odmicanje od Moskve“, analizira Bremer. Moskovski patrijarh je izgubio poverenje svoje braće u Ukrajini, a time i mnogih vernika u zemlji. Oko 12.000 od 38.000 zajednica Ruske pravoslavne crkve nalazi se u Ukrajini i deo su UPC.

Početkom marta, rusko pravoslavno sveštenstvo i sveštenici su objavili otvoreno pismo pozivajući na prekid rata. „Mi, sveštenici i đakoni Ruske pravoslavne crkve, apelujemo u svoje ime na sve one u čije ime će se završiti bratoubilački rat u Ukrajini i pozivamo na pomirenje i hitan prekid vatre“, napisano je u tom pismu na ruskom jeziku.

Oni govore o „putu patnje na kojem su nezasluženo izložena naša braća i sestre u Ukrajini“. „Tužni smo kada pomislimo na jaz koji naša deca i unuci u Rusiji i Ukrajini moraju premostiti da ponovo budemo prijatelji, da se poštujemo i volimo.“ Pismo su potpisale stotine sveštenika i đakona.

Bremer za DW kaže da je to „veoma hrabro“, premda je grupa i dalje mala – Ruska pravoslavna crkva broji oko 36.000 sveštenika. Potpisnici su podvrgnuti represalijama i progonu od strane ruskih vlasti i tajne službe FSB.

„Ruski pravoslavci“ kao religija i kulturni identitet

Privrženost pravoslavnoj crkvi u Rusiji može se smatrati verskom i kulturnom. „Ima ljudi u Rusiji koji sebe opisuju kao pravoslavne, ali u isto vreme kažu da ne veruju u Boga“, objašnjava Bremer i dodaje: „To je pitanje identiteta.“

Pravoslavno hrišćanstvo je istorijski blisko povezano sa Rusijom, objašnjava teolog, a Putin to koristi. Na primer, u govoru u kojem je pravdao „vojne akcije“ u Ukrajini, osvrnuo se čak i na versku dimenziju kada je tvrdio da se ruski pravoslavci progone u Ukrajini.

To je narativ koji su obe pravoslavne crkve u Ukrajini jasno odbacile – barem od izbijanja rata. „Kakve će efekte rat imati na pravoslavne crkve zavisi od toga kako napreduje i ko će izaći kao pobednik“, smatra Bremer. On predviđa da će, ako Rusija preuzme Ukrajinu, to značiti kraj nezavisnih ukrajinskih pravoslavnih crkava.

Međutim, Ruska pravoslavna crkva je već izgubila mnoge vernike u Ukrajini, a možda i neke u Rusiji.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.