„Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje", zabeleženo je na sajtu Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, a izrekao je juna 2014. njen novi mitropolit Porfirije. Ovo zvuči dobro, zvuči hrišćanski.

Porfirije je čovek koji je oduvek znao sa medijima.

Novi patrijarh je rođen u Bečeju pre 60 godina, dakle u istom onom mestu iz kojeg je majka Aleksandra Vučića. A njegovi roditelji su posleratni kolonisti iz Bosne. Po tome se vidi koliko je svet mali.

Kažu da je Porfirije na glasanju dobio jedan glas više od čoveka čije je "duhovno čedo”, od episkopa bačkog Irineja. Sada će on biti duhovni pastir i nominalni šef svom nekadašnjem mentoru. Episkop bački Irinej može da bude ponosan na svojih ruku delo - učitelju mora da je velika čast kada ga učenik nadraste.

Deo medijske neslobode

Nema potrebe ponavljati uzornu biografiju novog srpskog patrijarha, od položaja igumana u manastiru Kovilj, gde je pokrenuo hvale vredan projekat za odvikavanje zavisnika od droge, preko postdiplomskih i doktorskih studija u Atini i – od 2014 – službovanja u Zagrebu. Internet je već prenatrpan tim papagajski ponavljanim podacima.

Moglo bi se reći da je na delikatnu dužnost u Zagreb Porfirije došao dobro medijski verziran. Najpre je od 2005. do 2008. bio član, a zatim, sve do odlaska u Zagreb, i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) koja je od 2014. postala Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Vladajuća Tadićeva garnitura ga je dovela na to mesto. Neoštećen je preživeo tranziciju vlasti i prvu naprednjačku fazu. Za vreme njegovog mandata, za to telo nije bilo sporno da jedan strani investitor kupi dve srpske televizije sa nacionalnom frekvencijom, te da ga posećuje u njegovom manastiru. To su one dve televizije koje su posle njegovog odlaska za Zagreb završile u rukama naprednjačkog investitora.

Nije se Porfirije svih ovih godina gadio ni gostovanja na Pinku, mada Mitrovićev svet u najboljim trenucima rijalitija pre podseća na Sodomu i Gomoru izgrađenu kao Diznilend nego na bogougodno mesto.

Ni na beogradskoj Bogosloviji mnogo šta nije kako valja, a novi patrijarh je tamo prisutan u internim igrama moći od 2015.

Pre svega hrišćanin

Podsetimo šta je još Porfirije rekao u svojoj besedi na mitropolitskom ustoličenju 2014: „Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju”.

Ove besprekorne poruke su, doduše, bile pomalo pomućene, kada se na društvenim mrežama u hrvatskoj pojavio snimak na kojem Porfirije u Čikagu sa tamošnjim Srbima peva četničke pesme. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije je za Večernji list objasnio da je to bilo pre više godina, među ljudima treće generacije srpske emigracije: "Pesmu sa snimka sam tada prvi put čuo i pevao je slušajući druge”. Bek vokal, takoreći. Porfirije se učtivo izvinio, ako je nekoga time povredio.

U glavnom gradu Hrvatske Porfirije je postao poznat i kao "rok vladika" jer je odlazio na koncerte Zdravka Čolića, Željka Joksimovića, Partibrejkersa. To ga nije sprečavalo da, prema navodima portala Preokret, za episkopa Jovana Ćulibrka, bivšeg rok kritičara iz osamdesetih, kaže da je saradnik stranih obaveštajnih službi.

Ostaće zabeleženo da je pre nekoliko godina objavljena zbirka intervjua i obraćanja u Hrvatskoj pod nazivom Zagreb i ja se volimo javno. Po svemu sudeći, Porfirije je u Zagrebu zaista pokušao da odigra ulogu hrišćanskog pomiritelja zavađene braće.

U Zagrebu golub, u Beogradu jastreb?

Ali mu to u jednom trenutku nije dala Sonja Biserko koja je krajem prošle godine za DW objavila autorski tekst povodom dvadesetpetogodišnjice Dejtonskog sporazuma. U tekstu je ponovila tezu koju iznosi već jako dugo – da je Republika Srpska ratni plen Srbije.

Tabloid Kurir je citirao zabrinutog Porfirija koji je povodom teksta objavljenog i u hrvatskim medijima rekao de je na delu "orkestrirana kampanja protiv Republike Srbije, njenog Predsednika i njene Vlade i bezmalo čitavog srpskog naroda“.

To je metafizička advokatura po ukusu Aleksandra Vučića. Tako se postaje patrijarh.

Stoga zaista verujem svečanom likovanju u Vučićevoj poruci novom patrijarhu: “Vaša Svetosti, sa radošću sam primio vest o Vašem izboru za naslednika Svetoga trona pećkoga – trona našeg oca Svetog Save Srpskog”.

Još kada se uzme u obzir poneka Porfirijeva izjava iz koje se da naslutiti da će on možda imati nešto fleksibilniji stav o Kosovu, onda može da se kaže da je Sveti Duh poslao Porfirija kao poklon aktuelnoj vlasti, pa se opozicija uzaludno ljuti.

"Sa pozicije slobode...”

Za utehu, da još jednom citiram novog patrijarha iz njegove zagrebačke faze: „Stoga, sa pozicije slobode i jednakopravnosti, zajedno sa sveštenicima i verujućim narodom, nastojimo da sarađujemo sa svima koji imaju potenicijal da društvo učine humanijim".

Nadamo se da ponuda važi i za sve ljude u srpskom društvu. Za one mučene nemoćnike koje su silovali pedofiličari u mantiji. Za one koji su godinama uzalud tražili da se u medijske izveštavanje udene i drugačije mišljenje od podobnog. Za one koji još uvek uzalud traže pravicu. Za sve koji žive u ljutom siromaštvu gledajući emisije o "zlatnom dobu”. Pa čak i za protivnike Aleksandra Vučića.

Na tronu će patrijarh Porfirije, ako bude po redu, ostati duže nego predsednik u svojoj fotelji. Makar bi to patrijarha moglo učiniti donekle otpornim na čelični zagrljaj svetovne vlasti.

U Srbiji on sada ima priliku da postane ono što je hteo da bude u Hrvatskoj - mostograditelj u duboko pocepanom i izmoždenom društvu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android