Dan kada je Vili Brant kleknuo u Varšavi otvorio je put pomirenja između Poljaka i Nemaca. Brant je tim gestom najpre izazvao otpor u sopstvenoj zemlji. A sada, posle pola veka, među komšijama opet vlada nepoverenje.
Oglas
Vili Brant je klečao samo 30 sekundi, ali je ušao u istoriju. Nemački socilaldemokrata je decembra 1970. bio prvi nemački kancelar koji je stupio nogom na poljsko tlo. Od Drugog svetskog rata, od nemačke okupacije Poljske i nemačkog ubijanja tada je bilo prošlo svega 25 godina. Brant je doputovao u Varšavu da bi omogućio novi početak u nemačko-poljskim odnosima.
Pred spomenikom ustanku u Varšavskom getu Brant je u prepodnevnim satima 7. decembra polagao venac. Brant je položio venac, vratio se korak-dva nazad i sačekao. Odjednom je kleknuo pognute glave. Tako je ostao na tvrdom, mokrom granitu. Fotografi su se sjatili oko njega sluteći da će ta fotografija obići svet.
„Kada jezik zakaže"
„Nad ponorom nemačke istorije, pod teretom miliona ubijenih, uradio sam to što ljudi inače rade kada jezik zakaže“, napisao je kasnije Brant u svojim sećanjima. Brant je klečao kao grešnik, oslanjajući se na hrišćanske motive.
Rekao je da se molio da Nemcima bude oprošteno. On, koji je oduvek bio protivnik nacista, hteo je da njegovom narodu oproste.
Brant je rekao da to nije bilo planirano. „Moji najbliži saradnici nisu bili manje iznenađeni od reportera i fotografa koji su bili pored mene“, zapisao je on.
Kšištof Ruhnjevic, profesor istorije na Vroclavskom univerzitetu kaže da je i poljska vlada bila iznenađena: „Do tada su to bili `zli Nemci`. Predstavljali su ih kao revanšiste. A onda dođe nemački kancelar i klekne, pokazujući spremnost na kajanje”.
Poljski istoričar kaže da je poljska vlada ispravno shvatila Brantov gest, ali da partijska propaganda nije prestala da proizvodi negativnu sliku Nemaca.
Ruhnjevic kaže da brojni Poljaci nisu ni saznali za gest. Fotografija nije objavljena u poljskim novinama. Brantova politika pokazala rezultate tek an duže staze.
Većina nije odobravala
A Nemci? Istoričarka Kristina Majer iz Fondacije Vili Brant kaže da je Brantovo klečanje bilo povreda tabua. Izgleda da većina Nemaca još uvek nije bila spremna da zamoli za oproštaj zbog nacističkih zločina.
Ankete su 1970. pokazale da je svaki drugi Nemac u Zapadnoj Nemačkoj smatrao da je Brantov gest preteran i odbijao ga je.
Brant je prilikom te posete potpisao Varšavski ugovor, kojim se Nemačka odriče svojih bivših istočnih teritorija, koje su posle Drugog svetskog rata pripale Poljskoj. Konzervativna demohrišćanska opozicija je to odbila. A ekstremni desničari su Branta čak nazivali “narodnim izdajnikom”.
Mnogi istoričari sada vide ovaj Brantov potez kao korak na putu ka ponovnom ujedinjenu Nemačke 1990.
Povratak senki
Šta je sa današnjim nemačko-poljskim odnosima? U Varšavi od 2015. vlada konzervativna partija “Pravo i pravda” i to uz apsolutnu većinu. Reči kao što su nepoverenje, udaljavanje, stagancija - od tada vladaju u medijskim naslovima koji opisuju odnose Varšave i Berlina. Senke prošlosti se često nadvijaju nad te odnose. Doskora se ogorčeno polemisalo o mestu na kojem bi u Berlinu trebalo da se podigne spomenik poljskim žrtvama nacista.
„Iz perspektive poslednjih nekoliko godina, mogu da posmatram to klečanje kao prazan gest”, kaže Arkadijuš Mularčik, političar vladajuće poljske partije “Pravo i pravda” i dodaje: “Iza toga nije stajalo ništa. Kakvo je to izvinjenje za zločine ako potom nije usledilo obeštećenje Poljske?” Mularček je predvodio parlamentarnu komisiju koja je formulisala reparacione zahteve Poljske prema Nemačkoj.
Retro politika
Poljski istoričar Ruhnjevic kaže da ga današnji nemačko-poljski odnosi podsećaju na one iz sedamdestih, ali danas je potpuno drugačije vreme – Nemačka i Poljska imaju brojne ugovore, granice su sigurne, obe zemlje su u Evropskoj uniji: “Ali simbolička komponenta Brantovog gesta nije internalizovana”.
U Nemačkoj je napravljena zlatna kovanica od dva evra sa motivom Brantovog klečanja, predstavljena je i poštanska markica, a planirani su simpozijumi.
Ruhnjevic kaže da poljska strana nije ništa planirala. Na Trgu Vilija Branta u Varšavi, jedva 200 metara od mesta na kojem se sve odigralo, postoji spomenik koji podseća na Brantov gest. Da li taj trenutak današnjim ljudima nešto znači? Bronzanu tablu već prekriva patina, ali Brantovo lice još uvek blista. Izgleda da ljudi koji ovamo dođu imaju potrebu da dodirnu kancelara koji kleči.
100 godina od rođenja Vilija Branta
Trenutak pokornosti i poštovanja prema žrtvama nacizma, ušao je u istoriju. To je samo jedan u nizu istorijskih prizora iz života Vilija Branta, kancelara i Nobelovca, koji je pre 100 godina (18.12.) rođen u Libeku.
Foto: WBA im AdsD der FES
Kada reči nisu dovoljne
Ispred spomenika žrtvama otpora Varšavskog geta, kancelar Vili Brant, 1970. godine, pada na kolena. On svim žrtvama nacističkog režima upućuje ponizno izvinjenje. Fotografija obilazi čitav svet. Da je živ, Brant bi 18. decembra 2013. godine, napunio sto godina.
Foto: picture-alliance/dpa
Proterivanje u egzil
Rođen je kao Herbert Fram. Prezime svoje majke uzima, 1933. godine, kada vlast u Nemačkoj preuzima Hitler. Iz straha od progona ubeđeni socijaldemokrata odlazi za Oslo. U Skandinaviji je radio kao novinar. U egzilu je organizovao socijaliste, koji su pružali otpor fašizmu.
Foto: WBA im AdsD der FES
Gradonačelnik Berlina
Po završetku rata, Brant se 1945. vraća u Nemačku. Kao odbornik iz Berlina postaje poslanik prvog saziva Bundestaga. Godine 1957, postaje gradonačelnik Berlina. Te godine počinje i izgradnja Berlinskog zida. Brant je želeo da Berlin bude deo Savezne Republike, pa tako i Zapada.
Foto: picture-alliance/dpa
Kenedijeva poseta Berlinu
Dve godine nakon što je Berlinski zid izgrađen, američki predsednik Džon F. Kenedi dolazi u posetu Nemačkoj. Zajedno sa Brantom i kancelarom Adenauerom, autom prolazi kroz grad. U srcu grada drži istorijski govor. Izgovarajući par reči na nemačkom, solidariše se sa Berlinjanima i Nemcima sa Zapada.
Foto: dpa
Brantov najbolji čovek
Početkom 60-tih, zajedno sa svojim poverenikom Egonom Barom, stvara osnovu za novu politiku prema Istoku. Pod motom „Promene kroz približavanje“ odvraćanje od Istoka, zamenjuje politikom približavanja, zbog čega su odnosi sa tadašnjim DDR-om poboljšani.
Foto: picture-alliance/Sven Simon
Kancelar u trećem pokušaju
Nakon dva poraza na parlamentarnim izborima 1961. i 1965. godine, Brantu polazi za rukom da postane šef diplomatije. Ali na naredni izborima ostvaruje svoj san: postaje prvi socijaldemokratski kancelar, iako su demohrišćani osvojili najveći broj glasova. Koalicijom sa liberalima osigurao je većinu u parlamentu.
Foto: picture-alliance/dpa
Nemačko-nemački samit
U istočno-nemačkom Erfurtu po prvi put se susreću šefovi dveju vlada: kancelar Brant i predsednik vlade DDR-a, Vili Štof. Građani slave zapadno-nemačkog kancelara, što se pretvorilo u blamažu rukovodstva Istočne Nemačke. Na hiljade ljudi okupilo se ispred hotela da pozdravi Vilija Branta.
Foto: picture-alliance/dpa
Nobelova nagrada za mir
10. decembra 1971. godine, Brant u Oslu dobija Nobelovu nagradu za mir. Obrazloženje komiteta glasilo je: nemački kancelar je u ime nemačkog naroda pružio ruku pomirenja starom neprijatelju. Time je Brant nagrađen za svoju politiku prema Istoku, što je dodatno dovelo do otopljavanja odnosa nekada zarađenih prostora.
Foto: picture alliance/dpa
Glasanje sa mnogo pitanja?
Više članova njegove koalicije prelazi u opozicioni tabor, u znak protesta zbog Brantove politike prema Istoku i odricanja od nekadašnje teritorije na tim prostorima. Opozicija traži izglasavanje nepoverenja, ali je ishod glasanja 1972. godine bio drugačiji. Kasnije se ispostavilo da je Štazi podmitio poslanike.
Foto: picture-alliance/AP
Slučaj Gijom
Okidač za Brantovo povlačenje 1974. godine, bilo je iznenadno saznanje da je njegov blizak saradnik Ginter Gijom bio špijun DDR-a. Gijom i njegova supruga su 20 godina špijunirali Zapadnu Nemačku. Brant je tvrdio da je podneo ostavku iz drugih razloga. I danas se špekuliše o njegovoj depresiji i aferama sa ženama.
Foto: picture-alliance/akg-images
Velike suprotnosti
Nakon Brantovog povlačenja, kancelar postaje Helmut Šmit. Iako je u vladi prethodnika bio ministar odbrane, a zatim i finansija, nekada bliski partijski drugovi, postaju veliki konkurenti. Šmitov politički stil bio je znatno drugačiji. Brant je bio vizionar, a Šmit pragmatični političar.
Foto: picture-alliance/dpa
Svetski socijaldemokrata
Godine 1976. Brant postaje predsednik Socijalističke internacionale, svetske asocijacije socijalističkih organizacija. Dok je bio na toj funkciji, susreo se sa Fidelom Kastrom, Mihailom Gorbačovim i šefom PLO Jaserom Arafatom. Internacionalu je učinio uticajnijom na međunarodnoj političkoj sceni.
Foto: picture-alliance/dpa
Pad „gvozdene zavese“
9. novembra 1989. godine, pada Berlinski zid, koji je 28 godina delio grad. Već sledećeg jutra Brant odlazi za Berlin. U svom govoru, izražava zahvalnost što je doživeo taj istorijski dan. U svetlu ujedinjenja Nemačke i Evrope, Brant je rekao: „Zajedno se razvija, ono što bi trebalo da bude zajedno.“