1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Zdravlje

Pelin pomaže u borbi protiv korone?

28. jun 2020.

Ekstrakt slatkog pelina, pomešan sa kafom, aktivno deluje protiv korona-virusa, kažu nemački naučnici. Oni upozoravaju da treba pričekati klinička ispitivanja, baš kao i za jednu biljnu mešavinu sa Madagaskara.

Pelin se koristi uspešno u borbi protiv malarije
Pelin se koristi uspešno u borbi protiv malarijeFoto: picture-alliance/dpa/T. Kaixing

Jednogodišnji ili slatki pelin, poznat i kao Artemisia annua, već se odavno dokazao. Više od dvadeset godina u borbi protiv malarije lekari uspešno primenjuju lekoviti sastojak te biljke – artemisinin. Grupa naučnika sa Instituta „Maks Plank“ u Potsdamu sada je istražila u kojoj meri bi ta biljka mogla da pomogne u lečenju kovida-19.

„Tokom istraživanja smo izvukli čiste supstance iz biljke i onda ih povezali sa virusom“, objašnjava Peter Zeberger sa instituta „Maks Plank“ koji je, zajedno sa hemičarom Kerijem Gilmorom, inicirao i vodio istraživanje.

Za potrebe ovog projekta divlji pelin je uzgajan u SAD. U istraživačkom projektu učestvovali su i virusolozi sa Slobodnog univerziteta u Berlinu.

Rezultati su iznenadili naučnike: ekstrakti slatkog pelina su aktivni protiv SARS-CoV-2. Listovi biljke Artemisia annua, uzgajani u Kentakiju, u SAD, najbolju antivirusnu aktivnost su pokazali kod ekstrakcije sa čistim etanolom ili destilovanom vodom.

Antiviralna aktivnost etanolnog ekstrakta još više se povećala dodavanjem kafe, otkrili su naučnici. Sam artemisinin međutim nije bio veoma efikasan protiv virusa.

„Bio sam iznenađen da su ekstrakti artemisinina znatno bolje funkcionisali nego čisti derivati i da je dodavanje kafe povećalo aktivnost“, kaže Klaus Osterrider, profesor virusologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. U istraživačkoj grupi on je bio zadužen za testiranje tih aktivnosti.

Lekoviti biljni napitak sa Madagaskara?

Još krajem aprila Madagaskar se pohvalio navodnim čarobnim sredstvom protiv kovida-19. Biljna mešavina pod nazivom Covid Organics u opticaju je ne samo na Madagaskaru. Naručuju je i druge afričke zemlje, poput Tanzanije, Toga, Čada, Nigerije i Gvineje Bisao. Još nema naučnih dokaza da to sredstvo zaista deluje.

Zeberger i nemačka istraživačka ekipa bi voleli da imaju više informacija o biljnom napitku sa Madagaskara. „Poslednjih nedelja se često od nas tražilo da kažemo nešto o proizvodu Covid Organics. Intenzivno smo pokušavali da dođemo do njega“, objašnjava Zeberger.

„Ali nažalost nismo dobili ni jedan uzorak, šteta. Ako zaista deluje, naravno bi bilo dobro da možemo da ga testiramo. Koliko je nama poznato, naučnih studija za sada nema.“

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na opasnost od konzumiranja Covid Organicsa zbog nedostatka naučnih dokaza o tome da li deluje.

Biljka poznata od davnina

U Aziji, Africi i Južnoj Americi biljni ekstrakti se već odavno primenjuju u lečenju infektivnih bolesti. Smatra se da su ekstrakti pelina efikasno sredstvo u lečenju bolesti koje prati povišena temperatura, poput malarije.

Artemisinin je osnova kombinovane terapije protiv malarije, sa malim ili nikakvim nuspojavama. Svake godine se na taj način leče milioni odraslih i dece.

U međuvremenu postoji sve veća zabrinutost da bi mogla da se razvije otpornost na tu vrstu leka, kaže Zeberger. „One koji žive u endemskim područjima malarije želimo da upozorimo na opasnost od uzimanja tih ekstrakta. Trebalo bi da sačekamo da se završe kontrolisana, klinička ispitivanja.“

Sekundarnu biljnu supstancu dobijenu od jednogodišnjeg pelina otkrila je 1972. godine kineska hemičarka i farmaceutkinja Tu Juju. Za svoj rad 2015. godine je dobila Nobelovu nagradu za medicinu.

Klinička ispitivanja o efikasnosti mešanja čaja i kafe sa biljkom Artemisia annua sada bi trebalo počnu u medicinskom centru Kentaki univerziteta. Klinički će biti ispitan i artesunat, derivat artemisinina za lečenje malarije.

I Meksiko je pokazao zainteresovanost za klinička ispitivanja. Ona su neophodna kako bi pouzdano mogla da se utvrdi efikasnost pelina. Na to neprestano ukazuju i naučnici koji su učestvovali u studiji Instituta „Maks Plank“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android