Zbog golemih troškova u sanaciji pandemije, ali i zbog odlaska u penziju generacije bejbi-bumera, rođenih krajem pedesetih i početkom šezdesetih, Nemačkoj već od 2025- godine preti „šokantni porast problema u finansiranju zakonski određene penzije“, kaže se u analizi stručnjaka koji savetuju nemačku Vladu.

Ne samo da je sve manje mladih, nego i životna dob stanovnika ove zemlje postaje sve duža i zato „starosna granica odlaska u penziju dugoročno više neće moći da se odvaja od očekivanog životnog veka.“ Iluzija je da se mogu izbeći „veća penziona davanja i niže penzije“, inače država mora računati na „snažno povećanje subvencija penzionog osiguranja iz državnog budžeta“.

Ako valja zadržati odnos udela života provedenog u radu i udela provedenog u penziji, onda bi oni koji danas rade, a u penziju idu 2042. ili kasnije – morali da rade do navršenih 68 godina. Inače će sve više novca odlaziti za penzije i sve manje ć ga biti na primer za obrazovanje, infrastrukturu i zaštitu klime. Penzije će „potkopati kapacitet našeg socijalnog sistema“, kaže predsednik savetničkog veća nemačkog Ministarstva ekonomije Klaus M. Šmit.

Paljba iz svih oružja

Ne treba da čudi što je ova vest postala politička bomba tri i po meseca pred izbore za Bundestag: opozicija je odmah ustala, a čelnica stranke Levice Suzane Henig-Velsov predlog naziva „asocijalnim“. Iz njene stranke se čuje da će prava penzionera „braniti zubima i noktima“.

To je ispala i prilika manjem partneru vladajuće koalicije, nemačkim Socijaldemokratama, da smesta odbiju predlog: „Sa mnom neće biti nikakvog povećanja starosne granice za penziju“, izjavio je kandidat SPD z kancelara Olaf Šolc. „To ne samo da je pogrešno izračunato, to što se predlaže je i asocijalno. Radujem se raspravi s pravim stručnjacima“, kaže Šolc koji u ovoj vladi obnaša dužnost ministra finansija.

Napadu na ovu inicijativu se pridružio i njegov stranački kolega, ministar rada Hubertus Hajl saopštenjem da je povećanje starosne granice „pogrešan put“. Zakonska penzija je važno obećanje socijalne države. Tu se radi o priznanju za životni doprinos i o sigurnosti u starosti. „Na to svako mora da može da se osloni.“

I bavarski konzervativci odbijaju ideju

Paljbu otvara i bavarska sestrinska stranka hrišćanskih demokrata: čelnik pokrajinske grupe CSU Aleksander Dobrint kaže da ta stranka „odbija kasniji odlazak u penziju“ i umesto toga poziva na „efikasnu reformu privatnih penzijskih osiguranja“.

Izveštaj stručnjaka je načinjen za Ministarstvo privrede na čijem čelu je demohrišćanin Peter Altmajer. Pripadnici stranke Levice ga pozivaju da „odmah najuri svoje savetnike inače smesta počinje predizborna bitka na temu penzija“.

Posle čitave bure, Altmajer se javio na Tviteru da i sam odbije predlog svog tima stručnjaka i, usput, podbode koalicione partnere Socijaldemokrate. Altmajer je podsetio da je granica za odlazak u penziju svojevremeno već podignuta na 67 godina „na predlog cenjenog kolege“ Franca Minteferinga iz redova Socijaldemokrata.

„Granica tu treba i da ostane, to je moje mišljenje godinama“, dodao je Altmajer.

Očito da uoči izbora penzije nipošto nisu tema s kojom bi i demohrišćani hteli da plaše birače. Jer birači su ili današnji penzioneri, ili budući.

aš (dpa, tw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu