Ako se sledi cinična logika terorista, onda je napad u Lahoreu bio čista blamaža. Simbolično, na sam Uskrs, napad na park u centru milionskog Lahorea, trebalo je da pre svega pogodi hrišćansku zajednicu. Ali na kraju je među više od 70 poginulih bilo 26-oro dece i, iz ugla terorista gledano, premalo hrišćana – tako javlja novinar DW-a s lica mesta.

I tvrdnja napadača iz Lahorea da su cilj napada bili isključivo hrišćani deo je perfidne propagandne strategije. Nakon tog poteza, odvojeno krilo talibana može da računa na najveću moguću pažnju uglavnom hrišćanskog Zapada. Ali ovoga puta pokazalo se jedno: svejedno po kojim ciljevima da islamisti tuku, uvek je među žrtvama veliki broj muslimana, bilo da se radi o Siriji, Iraku, Africi, Indoneziji ili u trajno nemirnom regionu Avganistan-Pakistan.

Pakistanu islamisti zaista ne mogu da prebacuju da ima nešto naročito sekularno zakonodavstvo. Blasfemija je tamo još uvek zločin za koji je predviđena smrtna kazna. Mnogi Pakistanci su vernici koji žele da se privatni i javni život podredi Kuranu. Ali isto tako stoji i činjenica da su hrišćanske škole one ustanove u koje muslimani iz visokog društva šalju svoju decu. Te škole jesu na višem nivou, to stoji, ali ta pojava isto tako stoji i za društvenu kompleksnost Pakistana koja ne može da se opiše tek u par rečenica.

Duhovi iz boce

Ona ko je nakon napada pratio društvene mreže u Pakistanu, uglavnom nailazi na ogorčenje i šok. Jedna mlada muslimanka iz Islamabada piše da su svi ljudi braća, druga se poziva na proroka Muhameda koji bi, kaže, sigurno osudio te napade. Istovremeno, međutim, u toj zemlji buja zloćudni duh radikalnog islamizma koji su dugo podržavale upravo vladine snage i tajne službe, kao instrument u borbi protiv susednog Avganistana. U početku, osamdesetih godina, i SAD su podržavale tu igru jer im je tada svako sredstvo u borbi protiv Sovjetskog Saveza, koji je bio prisutan u Avganistanu, bilo po volji. Ali sada je teško rešiti se tih duhova. Uprkos tome što je vlada prošle godine preduzela nekoliko opsežnih ofanziva protiv talibana, napada je sve više.

Za očekivati je da će sve više Pakistanaca pokušati da sreću pronađe negde drugde. Srećan je onaj koji sa stipendijom ili radnim ugovorom može da emigrira u Ujedinjene Arapske Emirate ili u Evropu. Pakistanska elita već sad od toga profitira. Oni koji su manje privilegovani razmisliće da li je čak i blatnjavi izbeglički kamp u grčkom Idomeniju bolja alternativa od zemlje u kojoj je porodična šetnja u parku opasna po život.