Zašto bi neko krao pesak kojeg, kako mnogi misle, ima svuda i to u izobilju? „Istina je da na planeti Zemlji ima mnogo peska, ali i isto tako ima mnogo i onih kojima je pesak potreban“, kaže za DW Herman Kesler iz Nemačkog saveznog ureda za zaštitu životne sredine. I zaista, peska ima svuda: u pasti za zube, malteru, posuđu, keramici, staklu, flašama, ali i čipovima koji upravljaju našim pametnim telefonima i automobilima.

Ali daleko najveći žderač peska jeste građevinska industrija kojoj je pesak potreban za blokove, beton i asfalt. Da bi se izgradila samo jedna porodična kuća potrebno je 200 tona peska, za kilometar autoputa 30.000 tona, a za izgradnju jedne atomske centrale utroši se i do 12 miliona tona tog dragocenog materijala. Jedna studija Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) procenjuje da se godišnje u svetu potroši 40 milijardi tona peska.

Pri tom je pesak fosilna sirovina, isto kao i nafta. „Za njegov nastanak potrebni su milioni godina, a jedan rudnik može da se iscrpi u roku od samo godine dana“, kaže Kiran Pereira. Ona je pokrenula portal sandstories.org koji ima za cilj da ukaže na to da pesak nestaje. „Moramo da postanemo svesni na koje sve načine pesak pozitivno utiče na ekološki sistem“, kaže Pereira.

Građevina, korupcija i kriminal

To do koje mere je stanje s peskom kritično, zavisi od toga na kojem delu zemaljske kugle se nalazimo. „Nama ovde u Nemačkoj peska ne nedostaje“, kaže Kesler, koji je inače nemačkom Saveznom uredu za zaštitu životne sredine zadužen za minerale. Najveći uvoznik peska na svetu je – mali Singapur. U poslednjih 40 godina, to prenaseljeno ostrvo intenzivno je sprovodilo proces isušivanja i nasipavanja plićaka u arhipelagu, i tako se proširilo za dodatnih 130 kvadratnih kilometara zemljišta. Pri tom su potrebne ogromne količine šljunka i peska.

Dugo vremena je pesak stizao u Singapur iz susednih Indonezije i Malezije, ali i iz Vijetnama i Kambodže. Ali te zemlje su u međuvremenu zabranile izvoz peska zbog čega je taj materijal u regionu poskupeo sa 2,55 evra po toni, na vrtoglavih 161. Takav skok cene ostavio je duboke tragove. „Biznis sa peskom veoma je podložan korupciji“, kaže Kesler. Do peska se često stiže ilegalnim putem, a mnogi koji su uključeni u taj unosan posao ne prezaju od pretnji, pa čak ni od ubistava.

Kriminalne bande kradu pesak od Jamajke do Nigerije. U Indiji deluje čak i posebna peščana mafija, poznata po svojoj beskrupuloznosti. Bande na plaže stižu sa bagerima i šleperima – ali i sa lopatama kojima pesak tovare u obične džakove, koje mazgama zatim prevoze do obližnjih gradilišta.

Uništavanje životne sredine

Malo bolje opremljeni kradljivci se služe specijalnim brodovima koji jednostavno usisavaju pesak s morskog dna. To ne samo da je krađa peska kao građevinskog materijala, već ugrožava i životnu sredinu. „Sve što cevi zajedno s peskom ispumpaju na površinu, u suštini je mrtvo“, kaže Kim Detlof iz Nemačkog saveza za zaštitu prirode (NABU). „Postoje istraživanja koja pokazuju da se područja preko kojih je prošao jedan takav brod nikada ne oporave“, kaže Detlof.

Takva vrsta ilegalne eksploatacije, kao i krađa peska sa plaža, može da prouzrokuje eroziju obale. Iskorišćavanje peska na kopnu može da bude mnogo manje štetno pod uslovom da se sprovodi odgovorno. A to nije uvek slučaj. „Kada se prilikom iskopavanja peska povrede vodene žile – što se često događa – tada nastaje ozbiljan problem sa zagađenjem vode“, kaže stručnjak za vodene resurse pri NABU Til Hopf.

Pročitajte još: Šta je bolje za životnu sredinu - prirodna ili plastična jelka?

Teši činjenica da postoje inicijative koje su u potrazi za alternativama klasičnoj eksploataciji peska. Dve nemačke firme obavljaju eksperimente s pustinjskim peskom. On je po pravilu nepodesan za građevinarstvo jer je „suviše gladak“ tako da su, iako na prvi pogled zvuči apsurdno, pustinjske zemlje poput Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Emirata najveći uvoznici peska na svetu.

Rešenje bi mogla da bude mešavina pustinjskog peska i veštačke smole od kojeg se može proizvesti beton sa boljim svojstvima od klasičnog. Jedna druga alternativa eksploataciji peska jeste recikliranje starog betona. Međutim, ta metoda je efikasna jedino ako se u blizini gradilišta nalaze izvori starog betona.

I pojačano okretanje drugim materijalima, poput drveta, moglo bi da donese olakšanje. Nažalost, nijedna od tih metoda ne pruža kratkoročno rešenje. Problem je u tome što je kompletna građevinska industrija najvećim delom koncentrisana na gradnju betonom. I sve dok peska bude bilo – slično kao i sa naftom – o alternativama se neće razmišljati. „Nama je pesak bez sumnje potreban“, zaključuje Kesler, „ali bismo ipak mogli da počnemo da razmišljamo i o ekološki održivim alternativama.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android