Predstavnici industrijskih udruženja su pre svega ti koji su zabrinuti za predstojeću godinu. Naročito u sektorima čija proizvodnja zahteva mnogo skupe energije, kao što je proizvodnja betona. Od značajnog pada proizvodnje takođe strahuju energetski intenzivna hemijska industrija i industrija čelika. Gubitke očekuju i zanatske kompanije, građevinska industrija, veliki deo finansijskog sektora i sektora nekretnina. Manje se gradi, kamate rastu, materijal je sve skuplji.

„Nešto slabiju proizvodnju očekuju mašinska i elektronska industrija“, navodi se u analizi Instituta nemačke privrede (IW). Umereniji pad proizvodnje tu se očekuje zbog velikog broja već sklopljenih ugovora, kao i zbog investicija vezanih za digitalizaciju i dekarbonizaciju, koje dugoročno deluju.

-pročitajte još: Špigel: Počela je završna igra za globalno blagostanje

Nadoknađivanje gubitaka

S druge strane, u sajamskoj i reklamnoj industriji očekivanja su pozitivna: uglavnom više nema ograničenja prouzrokovanih pandemijom korone. Kao i u turizmu, kompanije se nadaju da će nadoknaditi gubitke. To se odnosi i na automobilsku industriju, koja je u poslednje tri godine, usled pandemije i globalnih problema s dobavljačima, proizvodila znatno ispod svojih kapaciteta.

Ipak, jedan važan faktor rizika kvari raspoloženje i među optimistima: „Posledice rata u Ukrajini još uvek su za nemačku privredu veliko iskušenje“, kaže stručnjak Instituta Mihael Gremling. „Kompanije ne računaju s tim da će visoke cene energije u doglednoj budućnosti pasti. To u velikoj meri slabi izglede za narednu godinu.“

Rat u Ukrajini – rizik koji je teško proceniti

Krajem 2021. godine mnoga sektorska udruženja procenjivala su da je najturbulentniji period prošao. Posledice pandemije bile su manje primetne i verovalo se da je nedostatak čipova i poluprovodnika samo privremeni problem.

Međutim, ruski rat protiv Ukrajine promenio je situaciju. Cene energenata dostigle su rekordne vrednosti, inflacija dugo nije bila toliko velika i u skladu s tim je loše i raspoloženje u nemačkoj privredi, pokazuje istraživanje Instituta nemačke privrede.

Proizvodnja se smanjuje, ali ne i obim investicija

Od ukupno 49 sektorskih udruženja, anketiranih od sredine novembra do početka decembra, 39 je ocenilo da je trenutna situacija lošija nego pre godinu dana. Trideset ih je pesimistično kada je reč o predstojećoj 2023. godini i računaju s manjom proizvodnjom, dok 13 planira više da proizvodi.

Rezultati ankete ne ukazuju na pad investicija u Nemačkoj. Samo osam udruženja u narednoj godini očekuje veće investicije. Međutim, 22 udruženja – uglavnom u uslužnom sektoru, koji prema podacima Instituta čini oko 70 odsto ukupne privredne proizvodnje u Nemačkoj – polazi od toga da će investicije ostati iste. Niža ulaganja očekuje 17 udruženja.

Stabilno tržište rada

Što se tiče tržišta rada, sumorna očekivanja vezana za proizvodnju ne odražavaju se jednako negativno na planove sa zapošljavanjem. Samo 16 udruženja računa u idućoj godini s manje zaposlenih u svojim privrednim sektorima. Sa stabilnim zapošljavanjem računaju 23 udruženja, dok se u devet sektora, poput vazduhoplovstva, ugostiteljstva i turizma, očekuje smanjenje broja zaposlenih.

Prema oceni Instituta, primetna stabilnost na nemačkom tržištu rada veoma je važna za privredu. To donosi optimizam kada je reč o očekivanim prihodima privatnih domaćinstava. Uprkos visokoj inflaciji, to ima i stabilizujući efekat na privatnu potrošnju.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.