1. Tramp pokušava da bude pomiritelj – ali mu baš i ne ide

Tim Donalda Trampa najavljivao je ovaj govor kao govor pomirenja. Trebalo je da to bude govor o „jedinstvu“. Tramp je želeo da izgleda kao državnik. Govor je zapravo počeo na veoma pomirljiv način, uključujući obećanje da želi da bude „predsednik svih Amerikanaca, a ne pola Amerike“. Prvih pola sata je očigledno ostao uglavnom pri pripremljenom tekstu.

Ali, kako je vreme odmicalo, Tramp je sve više zvučao kao u prethodnim nastupima u kampanji. Više puta je govorio o „invaziji“ na južnu granicu s Meksikom, predstavljao apokaliptičnu sliku SAD, govorio o izbornoj prevari i upozoravao da je svet „na ivici Trećeg svetskog rata“. Podsećanja radi, tema večeri bila je „nada i optimizam“.

2. Tramp je delovao više borbeno nego potreseno

Početkom nedelje, kada se Tramp prvi put pojavio u javnosti nakon atentata, delovao je bleđe, mirnije nego ranije. Kada je izašao na scenu u Milvokiju, stvari su ponovo bile drugačije.

On je na početku govora bio uzdržan. Gotovo šapatom je ispričao kako je doživeo atentat na njega. Odao je počast preminulom vatrogascu Koriju Komperatoreu. Rukovodstvo partijske konferencije postavilo je njegov šlem i uniformu na binu – a Tramp je čak i poljubio šlem. Ali, najkasnije na polovini govora, ponovo se vratio strastveni borac u predizbornoj kampanji – Donald Tramp onakav kakvog ga znamo.

3. Tramp napada politiku demokrata – ali ne i Bajdena lično

Trampu je trebalo skoro 40 minuta da aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena nazove po imenu. Bajden je „gori predsednik od deset najgorih predsednika zajedno“, rekao je. Jednom je čak i uticajnu demokratkinju i bivšu predsednicu Predstavničkog doma, Nensi Pelosi, nazvao „ludom Nensi Pelosi“.

Politički, Tramp je demokrate, između ostalog, okrivio za veliki broj ilegalnih prelazaka granice, visoku inflaciju i činjenicu da je Iran blizu dovršetka nuklearne bombe – iako je upravo Tramp, kao predsednik u to vreme, odgovoran za to što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma.

Demokrate se verovatno više raduju nego što ih ljute ovakvi napadi. Jer, oni su se i nadali da će Tramp propasti u pokušaju da se predstavi pomiritelj.

4. Govor za televizijsku publiku i birače centra

U sali u Milvokiju bilo je mnogo aplauza i navijanja. Ali, Trampov govor se odužio – trajao je oko sat i po. I kako je vreme odmicalo, među prisutnima se povećavao nemir, a gornji redovi su pred kraj počeli da se prazne.

Ali, ionako je važnije kako je govor primljen van sale: kod televizijske publike, posebno kod zaraćenih birača političkog centra. Četiri dana se rukovodstvo partijske konferencije trudilo da predstavi Trampa u novom ruhu: pomiritelja koji bi trebalo da se dopadne i umerenim biračima i ženama. Činjenica da je i sam Tramp u toku svog govora sve više padao u pesimizam i oštru retoriku, verovatno je kontraproduktivna.

5. Bio je to veliki Trampov šou – sa mnogo porodice

Tramp voli da šou bude veliki. I dobio je veliki šou od četiri dana. Poslednjeg dana, pre svog govora, rvačka ikona Hulk Hogan, između ostalih, pocepao je majicu i nazvao Trampa „moj heroj“. A rok muzičar Kid Rok pobrinuo se da se zagreje atmosfera u sali.

Na počasnoj tribini sedeli su brojni članovi porodice Tramp, među kojima i njegova ćerka Ivanka, koja se inače kloni predizborne kampanje svog oca. Na završnicu partijske konferencije došla je i njegova supruga Melanija Tramp – još jedno retko javno pojavljivanje.

Činilo se da je čitava partijska konferencija bila pedantno i profesionalno isplanirana. Na kraju, samo je jedna osoba izašla iz okvira: sam Tramp s verovatno najdužim govorom u kojem se izražava zahvalnost u istoriji partijskih konferencija.

priredio: S.Savić