U indijskoj finansijskoj prestonici Mumbaiju, veče 26. novembra 2008. bilo je kao bilo koje drugo: hiljade ljudi na putu kući, hoteli i restorani u južnom delu grada prepuni gostiju iz zemlje i inostranstva. A onda šok: islamski teroristi su bez upozorenja otvorili vatru, iz automatskog oružja pucali na prolaznike, bacali ručne bombe i granate. Ciljano su ubijali ljude koje su mogli da identifikuju kao Jevreje, Amerikance i Britance. U hotelima i restoranima su otimali taoce, upali u jednu jevrejsku instituciju.

Indijski mediji bez ikakve cenzure prikazuju slike razaranja, umiranja i mrtvih, slike koje gleda ceo svet. Borbe između snaga bezbednosti i terorista potrajale su do 29. novembra. Na kraju, devet mrtvih terorista, Pakistanac Ajmal Kasab je savladan i uhapšen. Ubijeno je 166 posetilaca i stanovnika grada, uglavnom Indijaca, ranjeno oko 300 ljudi.

„Rat protiv Indije“

Ubrzo posle napada, pakistanske vlasti uhapsile su neke osumnjičene. Pet godina kasnije, oni su na slobodi, navodno zbog nedostatka dokaza. Za svoju ulogu u napadima, jer je odabrao ciljeve za teroriste, američki državljanin Dejvid Koleman Hedli je osuđen 2013. u Čikagu na 35 godina zatvora. Kasab je u Indiji osuđen zbog „rata protiv Indije“ i obešen u novembru 2012.

Pet godina nakon napada, istražitelji u Indiji i SAD uglavnom su otkrili pozadinu svega, pre svega zahvaljujući priznanjima Hedlija i Kasaba. Za napad je odgovorna islamistička organizacija Laškar-e-Taiba koja održava bliske veze sa pakistanskom vojnom tajnom službom i godinama vrši atentate u indijskom delu Kašmira. SAD su je još 2001. proglasile terorističkom organizacijom.

Pakistan nema interesa da se zločin razreši

Pakistan do sada nije uradio ništa da reši zločin. Aršad Mahmud, pakistanski istoričar, taj stav objašnjava za Dojče vele: „Vlada Pakistana tvrdi da Indija nije uspela da obezbedi odgovarajuće dokaze protiv osumnjičenih. Jasno da Pakistan ne želi da se dokaže njegova umešanost u napade. To bi bilo ponižavajuće.“ Toker Gilanijem, politički aktivista u pakistanskom delu Kašmira kaže: „Čvrsto sam uveren da pakistanske obaveštajne agencije podržavaju islamističke organizacije kao što su Laškar-e-Taiba. Ako bi se preduzele mere protiv Laškar-e-Taiba, bilo bi kao da ste napali komponente sopstvene države.“

Težak dijalog između rivala

Pet godina kasnije, u ionako slabom dijalogu između dveju zemalja ostvaren je mali napredak. Vinod Šarma, novinar indijskog „Hindustan tajmsa“ kaže da je atentat u Mumbaju bio veliki korak unazad, a kada je postalo jasno da Pakistan neće privesti pravdi one koji stoje iza napada, sumnja je bivala sve veća.

Za novinara Šarmu i mediji u obema zemljama snose deo odgovornosti za zastoj u odnosima. Postalo je uobičajeno u Indiji da se napada Pakistan i u Pakistanu je postalo uobičajeno da se napada Indija. Vinod Šarma ipak ostaje optimista kada je reč o budućnosti bilateralnih odnosa. Uostalom, novi premijer Pakistana, Narvaz Šarif, počeo je svoj mandat uz obećanje da će normalizovati odnose sa Indijom. Indijci su to primili kao veoma pozitivan signal.

Ali, poboljšanje odnosa zavisi i od Indije. Sledeće godine bira se novi parlament. Vladajuća stranka Kongresa je u anketama rangirana iza Hindu nacionalista iz BJP. U takvoj situaciji, sadašnja vlada retko će se nuditi za dijalog sa Pakistanom.

Autori: Grahame Lukas / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković