Pet godina od kada je Crna Gora obnovila državnu nezavisnosti prošlo je u znaku trzavica – zvanična Podgorica tvrdi da Srbija nije suštinski prihvatila realnost da je Crna Gora nezavisna država, što se ogleda kroz razne državne strategije o patronatu nad Srbima koji žive u Crnoj Gori, dok je u Beogradu najviše ogorčenje izazvalo crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova.

Odnosi dve zemlje bili su dodatno uzdrmani tvrdnjama pojedinih srpskih zvaničnika da Crna Gora ne želi da sarađuje u borbi protiv organizovanog kriminala i da krije odbeglog Pljavljaka Duška Šarića koji je optužen za šverc 200 kilograma kokaina.

Odnosi Crne Gore i Srbije loši

Novinar i dobar poznavalac srpsko-crnogorskih odnosa Draško Đuranović za Dojče vele kaže da su politički odnosi dve države, pet godina nakon proglašenja nezavisnosti loši.

“U srpskom velikonacionalnom projektu Crna Gora je uvek bila poželjna teritorija, dok je sa druge strane u Crnoj Gori postojao strah od takozvane imperijalne Srbije, što se i danas oseća. Kada se gleda iz ugla Crne Gore ispada da Crna Gora ima najlošije odnosa sa Srbijom, od svih zemalja regiona”.

Za pet godina, Crna Gora je u evropskim integracijama odmakla dalje od Srbije (dobila je status kandidata i čeka datum otpočinjanja pregovora), za razliku od Srbije koju i dalje muči saradnja sa Haškim sudom. Crna Gora nema nerešenih problema sa zemljama u regionu, a i ekonomski pokazatelji su na strani Crne Gore - prosečna plata u toj zemlji je oko 500 evra znatno viša od prosečne plate u Srbiji koja je oko 340 evra. Srbija ima problem visoke inflacije, koja je prošle godine bila nešto viša od 10 odsto, dok je u Crnoj Gori koja ima evro kao valutu, bila oko 0,5 odsto, ali obe zemlje, koje je snažno pogodila ekonomska kriza, muči visoka nezaposlenost.

Daleko od blagostanja

Ali daleko od toga da je Crna Gora od proglašenja nezavisnosti procvetala. Većina crnogorske privrede ne radi, ili sa minimalnim kapacitetima, uz obilnu pomoć iz državne kase, nijedan od velikih infrastrukturnih projekata nije počeo da se realizuje, uvozno je zavisna, velikim delom od Srbije, a i pored toga što je imala nameru da se razvija kao elitna destinacija, niskoplatežni srpski turisti su najčešći gosti na Crnogorskom primorju. Sve se češće čuje da će Srbija i Crna Gora zajedno tražiti pare od međunarodnih finansijskih institucija za izgradnju auto puta od Bara do Beograda i rekonstrukciju železnice.

Profesor Predrag Simić, koji predaje na Fakultetu političkih nauka u Podgorici i Beogradu, ističe da je tokom pet godina često bilo povišene retorike i dodaje da sama činjenica da između Beograda i Podgorice dnevno ima po sedam osam letova, govori da odnosi među ljudima, kao i ekonomski odnosi dve zemlje nisu na istim talasnim dužinama kao politički.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović rekao je da je nakon majskog referenduma 2006. godine, Crna Gora stekla veliki međunarodni ugled koji je "iznad njene veličine i broja stanovnika", ali i dodao da se "moglo više učiniti" u pogledu prevazilaženja unutrašnjih političkih podela u Crnoj Gori. Upućeni kažu da je upravo najveći problem Crne Gore, što se vlast nije promenila dvadeset godina, bivši premijer Đukanović je i dalje najuticajnija politička ličnost u zemlji, vlast i moć je koncentrisana u rukama nekoliko njegovih bliskih prijatelja, ali sa druge strane i što je opozicija potpuno bez uticaja i dalje više okrenuta Srbiji, nego Crnoj Gori.

Autor: Vesna Rajković
Odg. urednik: Jakov Leon