1. Prevremeni izbori donose barem delimičnu jasnoću

Propast semafor-koalicije u Nemačkoj i naknadno postavljeno pitanje poverenja od strane kancelara Olafa Šolca opravdavani su time da je na biračima da iskažu svoju volju.

I zaista, jedan od dva glavna konkurenta za kancelarsku funkciju iz izbora sada izlazi znatno ojačan – ovog puta kandidat Unije. Na izborima 2021. SPD i Unija su bili gotovo izjednačeni sa 25,7 i 24,1 odsto glasova. Olaf Šolc tada je iz slabije pozicije oformio tročlanu koaliciju sa Zelenima i FDP-om, dve vrlo različite partije.

Sada CDU i CSU, sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom, mogu da preuzmu jasnije vođstvo u vladi, jer se razlika u odnosu na SPD značajno povećala. Socijaldemokrate su, po podršci birača, svedene na nivo koji su Zeleni imali 2021. godine.

Ako Unija bude mogla da formira koaliciju sa SPD, odnosi snaga biće znatno drugačiji nego u poslednjoj crno-crvenoj vladi Angele Merkel od 2017. do 2021. godine.

Drugačija bi bila situacija ukoliko bi Merc, pored SPD-a, morao da pridoda i trećeg koalicionog partnera. Tada bi se sprovođenje biračke volje ponovo zakomplikovalo.

Snažan rast beleži i Alternativa za Nemačku (AfD), čiji je rezultat gotovo dupliran u odnosu na izbore 2021. Međutim,  AfD ne može tvrditi da joj je time dodeljena uloga u vladi, s obzirom na to da su birači unapred znali da nijedna druga stranka sa njom neće praviti koaliciju.

2. Snažna AfD otežava dvostranačku koaliciju

Dugo se u anketama pre ovih izbora kao sigurna opcija izdvajala dvostranačka koalicija Unije i SPD-a, ali na izbornoj večeri ta mogućnost deluje neizvesno. Jedan od razloga je značajan rast AfD-a i dodatna raspršenost glasova na FDP, Levicu i novoosnovani BSW, što je oslabilo politički centar.

U zavisnosti od toga da li će se, pored Levice, i BSW ili FDP naći u Bundestagu, čak ni većina Unije i SPD-a možda neće biti dovoljna. A čak i ako bi je obezbedili, ta parlamentarna većina bila bi izuzetno tanka – i predstavljala bi rizik za kancelara.

Lideri Unije često ističu da je Nemačkoj sada potrebna stabilna i sposobna vlada, posebno zbog krhke globalne situacije. Za većinu u Bundestagu potrebno je 316 glasova. Čak i ako FDP i BSW ne pređu izborni prag, a Unija i SPD zajedno osvoje 329 mandata, to ne bi bila naročito pouzdana većina. Verovatno ne bi omogućila stabilno upravljanje.

Trend u višepartijskom sistemu i dalje ide ka tročlanim koalicijama – osim ako bi AfD postao koalicioni partner, što su sve ostale partije već unapred isključile. Tako je AfD, paradoksalno, svojim izbornim uspehom dodatno podstakao tročlane saveze.

3. Neuspeh semafor-koalicije pogađa samo dve od tri stranke

U poređenju sa SPD-om i FDP-om, Zeleni su prošli s relativno blagim gubicima. Kancelarska stranka doživela je istorijski nizak rezultat – ne samo u pogledu izbornih procenata, već i po pitanju kandidata i percepcije svoje kompetentnosti.

Posebno je poražavajuće to što SPD sada više ne može da računa na status radničke partije: prema analizi ARD-ovog eksperta Jorga Šenenborna, više radnika glasalo je za AfD nego za SPD.

FDP je, s druge strane, pretrpeo ozbiljan udarac u oblastima koje su mu do sada bile najveća prednost – finansijama i ekonomiji.

Jedno je sigurno: stranke više ne mogu da se oslanjaju na ranije stečene pozicije. Svoju političku relevantnost i kompetencije moraće iznova da dokazuju.

4. Stranke ubuduće treba više da uzimaju u obzir faktor kandidata

Kako se partijski pejzaž sve više fragmentiše, a tradicionalna stranačka lojalnost birača opada, faktor kandidata postaje sve značajniji.

San Unije o rezultatu znatno iznad 30 odsto nije se ostvario, delom i zato što je samo svaki treći birač verovao da njihov kandidat može biti kancelar. Njegov rejting popularnosti bio je čak niži od rejtinga aktuelnog kancelara i gubitnika izbora Olafa Šolca.

Faktor kandidata bio je ključan za uspeh Levice: liderka Hajdi Rajhinek uspela je da privuče mlađe birače i izvuče stranku iz krize, obezbedivši joj komotan ulazak u Bundestag.

5. Čak i otpisani mogu da se iznova pronađu

Iznenađenje izborne večeri nesumnjivo je priredila Levica: nakon što se grupa oko istaknute članice Sare Vagenkneht odvojila i osnovala novu stranku BSW, činilo se da će matična partija nestati u političkom nirvani.

Pretilo joj je da ta ispadne iz parlamenta. Na kraju je Levica profitirala od nekoliko za nju srećnih okolnosti na ovim izborima:

Vodeća kandidatkinja Hajdi Rajhinek uspela je da putem svoje već duže prisutnosti na društvenim mrežama dopre do mlađe publike, a njen oštar stav protiv Fridriha Merca naišao je na dobar odjek – posebno nakon što je on u januaru prihvatio glasove AfD-a u Bundestagu kako bi progurao svoju migracionu politiku.

Pored toga, taktički birači iz redova SPD i Zelenih okrenuli su se Levici, jer nisu želeli da glasaju za te dve stranke koje nisu isključile koaliciju sa Unijom.

Neočekivani uspeh Levice još jednom potvrđuje da ni oni koji su otpisani nisu nužno i „gotovi". Stranački sistem je dinamičniji nego ikada – zahvaljujući biračkom telu koje sve češće menja stavove i odluke u poslednjem trenutku.