Treba pažljivo odvagati, kaže Albert Zauter. Odvagati da li ima smisla ponovo raditi duže kako bi nemačka privreda postala efikasnija. Odmeravanje je uostalom i Zauterov posao, jer njegova firma u Balingenu, u pokrajini Baden-Virtemberg, proizvodi vage i tegove.

Albert zauter vodi porodičnu kompaniju „Kern i sin“ već u osmoj generaciji. U toj firmi nikada nije postojala 35-časovna radna nedelja. Preduzeće nije obuhvaćeno kolektivnim ugovorom metalske industrije i oduvek se radilo 40 sati nedeljno. Direktor je uvek smatrao da je to dobra ideja, a danas, u ekonomski teškim vremenima, još više.

„Pet sati manje rada značilo bi da nam treba više zaposlenih“, kaže. „Ali to bi značilo i dodatno usklađivanje timova. Kada si ti tu? Kad je kolega tu?“

Organizacioni troškovi bi porasli, a bilo bi potrebno izdvajati više novca za prostorije i softverske licence.

Model za nemačku privredu?

Zauter je uveren da Nemačka sebi jednostavno više ne može da priušti radnu nedelju kraću od 40 sati. Pre svega zato što međunarodna konkurencija često radi i više.

On navodi primer Indije, koju dobro poznaje jer se deo proizvodnje njegovih vaga odvija kod lokalnih partnera u toj zemlji. Tamo važi radna nedelja od 45 sati, kaže on i poziva se na izdržljivost Nemaca:

„Ja sam kao osnovac i subotom pre podne išao u školu. Dakle, moguće je. A to znači da je moguće i za nemačku industriju.“

Spremnost na dijalog i dobra atmosfera

Pošto preduzeće nema kolektivni ugovor, uslovi rada u pogonima firme „Kern i sin“ dogovaraju se direktno s radničkim savetom. Njegovi predstavnici hvale radnu atmosferu i dobre odnose sa direktorom.

Ipak, tema nedeljnog radnog vremena redovno se pojavljuje u razgovorima. Kraće radno vreme ima prednosti i za poslodavca, smatra Štefan Rotmund iz radničkog saveta.

Naime, drugi poslodavci, i to oni u neposrednoj blizini, imaju 35-časovnu radnu nedelju.

„Kada tražite nove zaposlene, sigurno bi bilo privlačnije da možete da kažete da i kod vas važi 35 sati rada nedeljno“, kaže Rotmund.

On sam, međutim, iz drugih razloga rado radi u toj firmi.

Na te razloge računa i direktor. Pokušava da privuče nove radnike posebnim pogodnostima. Na primer, subvencijom za članarinu u fitnes-centru, ali i zaradama koje su nešto više od ugovorenog minimuma.

A oni koji iz privatnih razloga žele da rade kraće, mogu o tome da razgovaraju s njim pojedinačno, kaže Zauter. Na primer pred odlazak u penziju ili ako moraju da brinu o članovima porodice.

Protesti u Mercedes-Bencu

Tema radnog vremena trenutno izaziva velike polemike u Mercedes-Bencu. Prošlog petka zaposleni u brojnim pogonima protestovali su protiv planova uprave.

Rukovodstvo kompanije želi povratak na 40-časovnu radnu nedelju kako bi firma ostala konkurentna.

Ključna razlika u odnosu na proizvođača vaga iz Balingena jeste to što u Mercedesu ne bi bilo povećanja plata. Drugim rečima: pet sati više rada za istu platu.

Sindikat IG Metal smatra da je to neprihvatljivo. Prema njihovom mišljenju, teška situacija u koncernu posledica je i grešaka menadžmenta. Terati zaposlene da plate cenu za to bio bi samo još jedan takav propust. Umesto toga, potrebna su pametna ulaganja u odgovarajuće inovacije.

Sindikat takođe sumnja da posrnuli proizvođač automobila trenutno uopšte ima dovoljno posla za 40 umesto 35 radnih sati nedeljno.

Radnu nedelju od 35 sati IG Metal je izborio osamdesetih godina prošlog veka. Ona važi u metalskoj i elektroindustriji od 1995. U istočnoj Nemačkoj, međutim, ugovoreno nedeljno radno vreme na mnogim mestima i danas iznosi 38 sati.

Drugde – kompromis

Dok se u Mercedesu IG Metal odlučno protivi produženju radnog vremena, na drugom mestu je nedavno pristao na kompromis: kod dobavljača automobilske industrije Aumovio u Vilingen-Šveningenu.

Od 1. jula tamo važi radna nedelja od 38 umesto 35 sati – bez povećanja plata.

U sindikatu naglašavaju da je reč o velikom izuzetku. Samo na taj način moglo se sprečiti ukidanje radnih mesta, a očekuje se da će obim posla uskoro ponovo da poraste.

Da li izuzetak treba da postane pravilo?

Proizvođač vaga Albert Zauter smatra da bi upravo takav izuzetak hitno morao da postane pravilo u nemačkoj automobilskoj industriji. Situacija u Folksvagenu već je danas dramatična, kaže. Sličan razvoj događaja očekuje i u Mercedesu.

Prema njegovom mišljenju, pitanje više nije da li treba raditi 40 sati nedeljno ili ne – tih 40 sati jednostavno mora da postoji.

„A i onda ćemo morati da palimo mnogo sveća u crkvi kako bi radna mesta zaista opstala“, upozorava preduzetnik.

Da bi se to postiglo, veruje da će biti potrebne i dodatne mere. Njegov predlog je da se ukinu pojedini državni praznici.

On zbog toga verovatno neće postati popularan. Ali uveren je da su takve žrtve ipak bolje od daljeg propadanja nemačke privrede.