1. Zašto je parlament izglasao nepoverenje vladi?

Francuski premijer Mišel Barnije progurao je u ponedeljak (2. decembar) socijalno orijentisan budžet za sledeću godinu – ali bez odobrenja parlamenta. Da bi to uradio, pribegao je kontroverznom članu ustava koji mu omogućava da donese zakon bez glasanja. Član 49.3 u Francuskoj se naziva još i „Debela Berta“, po istoimenom nemačkom topu iz Prvog svetskog rata, što pokazuje koliko je taj član ustava kontroverzan.

Član međutim predviđa i da se u tom slučaju glasa o poverenju vladi. Barnije se tako sukobio i sa levicom i sa desnicom, a one zajedno imaju većinu u parlamentu nakon letošnjih izbora. Zato je sada morao da zatraži od predsednika da raspusti njegov kabinet.

2. Ko će sada imenovati novog premijera?

Pravo da imenuje premijera u Francuskoj ima predsednik. To nije problem u vremenima kada predsednik ima većinu u parlamentu. Ali Makronova koalicija Ansambl, zajedno sa poslanicima konzervativnih republikanaca daleko je od apsolutne većine od 289 poslanika.

Levičarska koalicija Novi narodni front (NFP) i desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) Marin Lepen mogu lako da dođu do apsolutne većine ako se slože – kao što je to sada bio slučaj sa izglasavanjem nepoverenja. Emanuel Makron to mora da uzme u obzir ako želi da imenuje vladu koja zaista može da deluje.

Posle parlamentarnih izbora ovog leta, Makron je sačekao izvesno vreme pre nego što je imenovao republikanskog političara Barnijea za premijera. Barnije je već tada preživeo glasanje o poverenju koje je odmah pokrenuo NFP, zato što je Nacionalno okupljanje bilo uzdržano. Lepen je to obrazložila željom da se vidi da li Barnije može da predstavi uravnotežen budžet. Makron dakle sada mora da pronađe političara koji može da bude prihvatljiv jednoj ili drugoj grupi.

Iako ustav ne propisuje rok za imenovanje premijera, Makronu vreme ipak ističe. Vlada je nameravala da do kraja godine donese i dodatne zakone o budžetu, ali to sada deluje malo verovatno, osim ako Makron ne pronađe premijera koga bi prihvatio NFP ili RN. Do tada će sadašnja vlada ostati u funkciji.

Alternativno, Makron bi mogao da imenuje vladu eksperata koja bi stupila na dužnost bez političkog programa.

3. Zašto je pitanje budžeta tako važno?

Francuska ima ogroman budžetski deficit i mora hitno da ga smanji u skladu sa smernicama Evropske unije. Brisel je već pokrenuo postupak protiv Francuske zbog deficita, koji ove godine iznosi šest odsto privredne proizvodnje. To je duplo više nego što dozvoljavaju pravila stabilnosti EU. Barnije je u parlamentu u oktobru pomenuo gigantsku sumu duga od 3,228 milijardi evra.

Vlada zato mora da napravi duboke rezove, a to je za stranke veoma problematično. Ako parlament ne usvoji budžet do 20. decembra, vlada može da ga donese dekretom. Kontroverzno je, međutim, da li je i prelaznoj vladi dozvoljeno da koristi to ustavno pravo.

Alternativa bi mogla da bude predlaganje budžeta samo za početak godine, a na osnovu zakona o vanrednim situacijama. Taka budžet bi, međutim, morao da se zasniva na izdacima u 2024. godini – a to znači da ne bi bilo ušteda. Za dosadašnju vladu to je bila gotovo nepremostiva prepreka, a verovatno će biti veliki problem i za sledeću.

4. Hoće li biti i novih izbora?

Ta mogućnost je isključena. Ustav predviđa razmak od najmanje godinu dana između dva glasanja za parlament. Pošto je Makron – na opšte iznenađenje – početkom juna raspisao vanredne parlamentarne izbore neposredno posle glasanja za Evropski parlament, novi izbori mogu da se održe najranije sledećeg leta.

Do tada će on morati nekako da funkcioniše sa levicom i desnicom u parlamentu. Ustav mu ipak daje široke mogućnosti za donošenje hitnih mera ili raspisivanje referenduma.

5. Da li bi i Makron mogao da podnese ostavku?

To opozicija želi – ali to je malo verovatno. Makronov mandat ističe 2027, a on je ovog utorka odlučno odbacio ideju o prevremenom povlačenju. Za razliku od premijera, njega parlament ne može da smeni. Godine 2027, posle dva mandata, za Makrona će biti gotovo – tako je predviđeno ustavom.