Pre dve sedmice je u Banjaluci nobelovcu Peteru Handkeu uručen najviši orden Republike Srpske. On se time „našao u društvu“ s Karadžićem i Mladićem, napisao je tada u svom članku novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens. Delove tog članka preneo je 11. maja i DW u izboru iz štampe koji možete pronaći OVDE.

Na Martensov članak sada je reagovao Peter Handke, uputivši pismo uredništvu frankfurtskog lista koje ga je u celini i objavilo. U pismu se između ostalog navodi:

„Pre svega, molim vas da mi verujete da ni na koji način nisam bio pripremljen za dve nagrade koje sam dobio tokom mog putovanja, ni za ’najviši orden bosanske Republike Srpske’, ni za ’Karađorđevu zvezdu prvog stepena’ u Beogradu“, piše Peter Handke. On navodi da je jedini razlog za njegovo putovanje na Balkan u trenutnim okolnostima bio put u Višegrad, gradić u istočnoj Bosni u kojem je Ivo Andrić proveo detinjstvo, jer je tamo trebalo da mu za knjigu „Drugi mač“ (Das zweite Schwert) bude uručena nagrada nazvana po tom jugoslovenskom piscu i nobelovcu.

„Banjaluka, glavni grad bosanskih Srba, bila je nezaobilazna međustanica na tom putovanju. Bio sam iznenađen orednom koji mi je tamo uručila predsednica RS i profesorka engleske književnosti, nakon čega je, posle otprilike sat vremena, nastavljeno moje putovanje u Višegrad. Nonsens je da sam u Banjaluci izjavio: ’Ovo je veliki trenutak za mene’. (Postoji nešto što je ’pogrešno’, ali to dolazi od Vašeg dopisnika…)“, piše Handke.

Istina je međutim, navodi se dalje u Handekovom pismu, da mu je njegov prijatelj Emir Kusturica, inače predsednik žirija, spomenuo „srpskog lidera Milorada Dodika“, kao mogućeg uručioca nagrade Ivo Andrić. „Ali istina je i da sam rekao: ’Ne! Nikakav političar!’“, naglašava austrijski pisac.

-pročitajte još: Exegi monumentum - Spomenik podigoh (autorski tekst Alide Bremer za DW povodom posete Handkea RS)

Handke potom navodi da je te iste večeri improvizovao nekoliko rečenica o Andrićevoj literaturi i da je to jedino mesto u članku Frankfurter algemajne cajtunga u kojem nemački novinar autentično prenosi njegove reči – mada, ukazuje Handke, prećutkuje kraj govora u kojem je rekao da je siguran da nije daleko dan kada će sesti s piscem, bilo iz Sarajeva, Prištine ili Tirane, i voditi plodonosne razgovore kao u „stara-nova“ vremena. Handke ukazuje da je koristio reč „siguran“, a ne „optimističan“, što je, piše, „još jedan izraz koji mi je vaš balkanski stručnjak ubacio u usta, a koji ne spada u moj rečnik“.

„Mogao bih dalje da ispričam da se u članku svesno vređaju istraživači ’takozvanog Andrićevog instituta’ iz Višegrada, kako oni stariji, oni srednjeg doba i mlađi, koji su, nakon mog govora, svako na svoj način, izveštajem, hronikom ili analizom, govorili o čitanju mojih knjiga, pobedonosno i živahno, naučno i razigrano (za razliku od ’Medveda koji igra’ i Vašeg članka koji me vređa)“, navodi se u pismu Petera Handkea.

Austrijski pisac ukazuje i na formulaciju nemačkog novinara Martensa „domovina srodnih duša“ u kontekstu Srbije, istakavši: „Domovina srodnih duša – da. Ali ne zemlja, ni Srbija, ni Austrija, ni Aljaska. I nikako ’narod’. Ili ipak možda ’narod čitalaca’.

„Domovina srodnih duša“ je za Handkea i jezik, „u mom slučaju to je od alfe do omege nemački jezik. Takvu domovinu poželeo bih i Vašem ekspertu za Balkan, ukoliko u njegovom slučaju za to nije prekasno“, navodi Peter Handke u pismu redakciji Frankfurter algemajne cajtunga.

Odgovor Mihaela Martensa

Austrijski list Kurir prenosi da je novinar Martens iznenađen Handkeovim pismom i da je reagovao izjavom koju je objavila izdavačka kuća „Zsolnay“. U njemu navodi da je informacija o tome da će Handke dobiti Karađorđevu zvezdu poznata još od prethodne godine i da je uručenje u Beogradu bila ceremonija koja je nadoknađena.

Martens dovodi u pitanje Handkeovu izjavu da nije znao da će mu biti uručeno ordenje: „Ako države počnu nasumice da dodeljuju ordenje, a da o tome čak ni ne obaveste počašćene primaoce, kako da pesnici zadrže pregled?“

Novinar frankfurtskog lista izjavljuje da sa zaprepaštenjem konstatuje da se Handke nije osvrnuo na činjenicu po kojoj, „primivši orden Republike Srpske, sada stoji u istoj ravni s ratnim zločincima“.

„Zato što mu to ne smeta? Mora se poći od te pretpostavke“, izvodi zaključak Martens.

„Čini mi se da je Handkeovo pismo uredništvu Frankfurter algemajne cajtunga barem podjednako verodostojno i uverljivo, kao i njegove izjave o ratovima na Balkanu ili njegov celokupan politički angažman. Nagrade koje je sada prihvatio, dostojne su ga“, zaključuje nemački novinar Mihael Martens u odgovoru na pismo austrijskog nobelovca Petera Handkea.

Priredila Jasmina Roze

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.