„Između Beograda i Prištine se odvija trgovinski rat koji je zaoštren odlukom Vlade Kosova da carine na robu iz Srbije poveća na 100 procenata. Ovom odlukom je takoreći zaustavljen srpski izvoz na Kosovo. Vlada Kosova je navela da je odluka o povećanju carina odgovor na agresivnu antialbansku politiku Srbije na međunarodnom nivou. No bivši diplomata, dobar poznavatelj Balkana i sadašnji vanjskopolitički savetnik Volfgang Petrič pretpostavlja da su razlozi unutrašnjepolitičke prirode.

Petrič je u razgovoru za austrijski dnevnik Kurir rekao da je to „unutrašnja stvar Kosova kao reakcija na srpsku politiku". „U Prištini vladaju velike razlike između predsednika Hašima Tačija i premijera Ramuša Haradinaja. Predsednik Tači je sa njegovim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem tokom leta uveo u razmatranje razmenu teritorija s ciljem obostranog priznanja. To je na Kosovu odbio premijer, a verovatno i većina stanovništva. Premijer Haradinaj sada koristi carine kao političko oružje. To je u suprotnostima sa sporazumom CEFTA, a i Brisel zahteva povlačenje odluke", rekao je Petrič za Kurir.

Na pitanje mogu li se uopšte više voditi pregovori Petrič je rekao: „Čini se da Priština sada, kada su pregovori zapeli, pokušava da stvori određeno činjenično stanje. Na primer, formiranje sopstvene vojske. To je loše za dijalog. Poverenica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini bi trebalo da nastupi oštrije i da zahteva dijalog, korak po korak, do priznanja. Sada bi bilo vreme za to. Vremenski okvir nije veliki jer ova Evropska komisija ima mandat samo još do aprila. Nakon izbora za Evropski parlament u maju imaćemo novi sastav Evropske komisije. Tada ćemo imati i jednog poverenika bliskog Viktoru Orbanu, jednog Mateu Salviniju, Jaroslavu Kačinjskom. A Orban i Salvini imaju bliske veze sa Putinom. Nova Komisija će ojačati Putinovu ulogu na Balkanu, i zbog toga bismo mogli da se udaljimo od od rešenja. Tomu treba dodati i jačanje uticaja Kine i drugih u regionu. Sada treba biti aktivan i iskoristiti povoljnu šansu. Sa novom Evropskom komisijom to neće biti lako. Vidim opasnost da ovo postane zamrznuti konflikt usred Evrope".

Petrič je u intervjuu za Kurir ponovio da nije protiv razmene teritorija između Kosova i Srbije. „Za mene bi to bila jedna vrsta podsticaja za finale", rekao je Petrič. „Mora se pokušati da se inicijativom EU stvori pozicija za pregovore. Možda to nije perfektno kao što bi moglo biti jer isključuje druge aspekte poput ekonomije. Tamo bi trebalo podstaći ekonomski razvoj, stvoriti prekograničnu zonu slobodne trgovine. Pre 25 godina je u ovom regionu sprovedeno etničko čišćenje. Ljudi iz ekonomskih razloga napuštaju region. Hiljade njih. Rešenje mora biti uspostavljeno u okviru sveoubuhvatnih ekonomskih i trgovinskih programa. Carine su u tom smislu upravo suprotnost", rekao je Petrič.

On je na pitanje novinara Kurira mora li cilj neizostavno biti priznanje Kosova rekao: „Mora biti pronađena formula koja će sačuvati obraz svim stranama. Sama činjenica da Vučić razmišlja o razmeni teritorija znači da će on u jednom trenutku priznati državu (Kosovo – op. red.)", rekao je Petrič za Kurier.

Portal Hajze takođe piše o carinskom ratu između Beograda i Priština: „2007. godine je studija Instituta za evropsku politiku (IEP) došla do zaključka da je Kosovo „čvrsto u rukama organizovanog kriminala" koji ima „sveobuhvatnu kontrolu nad vladajućim aparatom".

U tom smislu se ništa bitno nije promenilo. Umesto toga je u ovom kontekstu pominjani Hašim Tači danas predsednik Kosova, a još sporniji Ramuš Haradinaj premijer. Ako to uzmemo u obzir, malo čudi to što se prošle nedelje zaista jasna većina zemalja članica Interpola usprotivila prijemu Kosova u ovu organizaciju. Državno rukovodstvo Kosova je iskoristilo poraz na međunarodnom parketu da uvede stopostotne carine na robu iz Srbije i BiH, isključujući velike američke, evropske i azijske proizvođače", piše informativni portal Hajze.

Priredila Zorica Ilić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android