Stisak ruke, osmeh na licu i – dogovor je pao: junica Zeka ima novog vlasnika. Marinko, inače redovan kupac utorkom, seća se „dobrih starih vremena" kada su ljudi iz obližnjih sela dovodili svoje „blago" na prodaju.

„Izbor je bio veći i kvalitetniji. Stoke je danas sve manje, ali srećom, običaj se održao. Sada prodavci dolaze iz daleka, iz Like i Slavonije", objašnjava Marinko kako se nekad trgovalo.

Tako je počela i održala se 200 godina duga tradicija stočne pijace u Zadvarju, pa su se, osim stoke, na prodaju donosili i ostali domaći proizvodi. Ovde nema čega nema: Od stoke, preko prehrambenih, organskih proizvoda, do kućnih potrepština i odeće.

Kovački proizvodi najtraženiji

Najveća gužva uvek je oko štanda Ante Nogala iz Slivna koji već godinama na Zadvarju prodaje svoje rukotvorine. On je sedma generacija u porodici koja se bavi kovačkim zanatom. „Ima posla, nema ljudi, svi otišli u inostranstvo. Ja mislim da to nije potrebno, jer da naši ljudi rade dve smene kao napolju, zaradili bi i ovde", ističe Ante. I on je kaže, bio po svetu, ali „kod kuće je najbolje.

Motike, gradele (roštilj) i peke (sač) najviše kupuju stranci, u što smo se uverili iz prve ruke. Lotar Jeger upravo je kupio mašklinić (mali kramp) za svoju baštu.

„Ja sam redovan posetilac utorkom, dođem u nabavku bio-namirnica", objašnjava nam Lotar koji pola godine živi u Minsteru, a pola u Brelima, i tako od 1992. godine. 

A Din iz Teksasa je kupio novu peku za svoj hostel u blizini. „Ja i moja žena Štefi, koja je iz Bavarske, takođe smo ovde svakog utorka tokom čitave godine. Veoma nam se sviđa Dalmacija i zato smo i odlučili ovde da živimo i radimo."

Sajam kao atrakcija

Pijace kao ovaj na Zadvarju, u prošlosti su se održavale u skoro svakom većem mestu Dalmatinske zagore naizmenično. Na primer, u Imotskom je „pazar" bio sredom, a u Cisti četvrtkom. No nakon poslednjeg rata jedino je Zadvarje uspelo da obnovi svoju tradiciju i da je održi.

Osim utorkom, posebno svečano je i za crkvene praznike sv. Ante i sv. Bartula koji se slave u letnjim mesecima. Tada je turista i domaćih posetilaca još više. To je prilika ne samo za ljude iz okoline da donesu svoje proizvode na prodaju, već i za one koji stižu iz daleka.

Gospođa Ranka i njen muž Milan tako već treću godinu svakog utorka stižu iz Virovitičko-podravske županije. „Suprug prodaje kukuruz i žito za životinje, a ja naše domaće koke, jaja, sireve i malo ovih kontinentalnih specijaliteta, čega baš kod vas nema", objašnjava nam gospođa Ranka.

Da ova pijaca lokalnom stanovništvu znači održavanje tradicije, ali i dodatni prihod, shvataju i Liv i Per iz Norveške.

„Meni je najzanimljivije bilo da ovde uživo vidim kako trguju životinjama. I naravno jagnjetina s ražnja. Šteta što nisam imao vremena da probam", objašnjava Per. Oni su deo grupe Skandinavaca koji, kao redovni posetioci utorkom, stižu sa obližnje Makarske rivijere od aprila sve do novembra.

Ingrid Agneta, njihov lokalni vodič, iz prve ruke im objašnjava kulturu i stil života u Dalmaciji. „Selo i život na selu – veoma mnogo pričam o tome s obzirom na to da i sama živim na selu", kroz smešak nam kaže Agneta koja je davne 1993. kao dalmatinska nevesta Stokholm zamenila muževim rodnim selom u blizini. Skandinavci su, kaže, oduševljeni tim izletom, pa je uvek jedan od najtraženijih.

„Nadam se da će naši mladi imati volje i želje da očuvaju tradiciju i identitet ovoga kraja, pa će turisti uvek imati nešto zanimljivo da vide i da dožive", zaključuje Agneta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android