Plesni teatar Pine Bauš je i sedam godina nakon njene smrti nastavio da živi i da i dalje ima svetsku slavu. Koreografkinja je uvek polagala najviše na umetnike koji vuku poreklo iz različitih kultura, koji utiču jedni na druge, inspirišu se i uče jedni od drugih. „Mi smo svet za sebe“, rekla je jednom Pina Bauš.

„Imam još toliko toga pred sobom“, rekla je Pina Bauš kada je 2007. u Japanu dobila prestižnu nagradu Kjoto. No, ubrzo posle toga, umire u 67. godini. Svojim radom šefica teatra iz Vupertala „probijala je barijere“, glasila je pohvala iz Fondacije princeze Takamado. Bonska „Kunsthale“ prikazuje mnoge fasete Pine Bauš.

„Ne mogu da plešem u praznim zgradama“, rekla je Pina Bauš u razgovoru sa Rodžerom Vilemsenom. „Jednostavno imam užasnu unutrašnju potrebu da idem tamo gde su ljudi“. Na slici se vidi Pina Bauš kako pleše u „Passacaglia and Fuge in C minor“, za šta je koreografiju uradila Doris Hemfri (1938).

U Vupertal je došla sredinom sedamdesetih. Pod imenom „Plesni teatar Vupertal“ ta institucija stekla je svetsku slavu. Recept za uspeh glasi: povezivanje poetskih i elemenata iz svakodnevice. Pina Bauš danas važi za jednu od najznačajnijih koreografkinja našeg vremena. „Veoma mnogo malih, jednostavnih stvari može da uradi samo dobar plesač“, govorila je Pina Bauš.

Ova slika prikazuje Pinu Bauš u predstavi „Bašta jorgovana“ (Fliedergarten) u koreografiji Entonija Tadora u Berlinu 1962. Još jednom Pina Bauš: „Uvek sam u stvari htela samo da plešem. A onda kada sam radila koreografije, to je zbog toga što sam htela da plešem nešto što mi je bilo važno“.

„Prostor u kojem probamo je Lihtburg. Nekada, pedesetih godina, to je bio bioskop“. Jedan od vrhunaca na izložbi u Bonu jesu upravo nekadašnje prostorije za probe.

„Mene ne interesuje kako se ljudi pokreću, mene interesuje šta ih pokreće.“ Pina Bauš rođena je 1940, a u moderni plesni teatar unela je revoluciju. „Nisam nikada išla ka tom da kreiram određeni stil ili novi teatar. Forma je došla sama od sebe: od pitanja koja sam postavljala“. Uspeh koji je Pina Bauš postigla daje joj za pravo.

I danas možete doživeti rad Pine Bauš. Onaj ko želi da oseti svežinu i vitalnost predstava poput „Prolećna žrtva“ (Das Frühlingsopfer) ili „Pun mesec“ (Vollmond) ne mora da ide u Vupertal. Predstave je moguće videti širom sveta.

Izložba u Bonu osvetljava karijeru Pine Bauš, ilustruje njen način rada i prikazuje motive i ilustracije. Prikazano je kako je Pina Bauš sa svojim ansamblom radila predstave. Na fotografiji je proba za komad „Karanfili“ (Nelken) u „Palais des Papes“ u Avinjonu 1983.

Na slici se vidi njeno insceniranje predstave „Pun mesec“ (Vollmond) iz 2006. Izložba „Pina Bauš i plesni teatar“ može se videti do 24. jula ove godine u „Bundeskunsthale“ u Bonu.