Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija sada bi se već mogao čitati kao čitav niz opštih mesta koja se ponavljaju iz godine u godinu. Isti problemi beleže se svake godine, a formulacije ostaju iste ili slične: postignut je „izvestan napredak“ u brojnim oblastima, a srpske vlasti se pozivaju da i dalje rade na ekonomskim, administrativnim, pravosudnim i medijskim reformama. Kao što se i očekivalo, najlošije ocene stigle su na račun slobode izražavanja u Srbiji, gde po oceni Komisije nema napretka, ali uz utešnu formulaciju „da tu postoji izvestan nivo spremnosti“.

Mediji dolaze na dnevni red?

Stanje u medijima već godinama je veoma loše, ali ono što nedostaje jeste pre svega jasna kritika Evropske komisije i pokušaj da se konkretnije utiče na srpske vlasti da to stanje poboljšaju. Ako se formulacija o „postojanju spremnosti“ odnosi samo na normativni okvir, onda se medijski uposlenici ne mogu nadati nikakvom napretku. Predugačak je, naime, spisak zakona, propisa i kodeksa koje srpske vlasti otvoreno izvrgavaju ruglu, ignorišu, krše ili ih jednostavno tumače onako kako im odgovara.

- pročitajte još: Vučićeva partijska država uz blagoslov EU

Tibor Moldvai, iz Instituta za evropske poslove, pokušava da u sumornom ponavljanju loših ocena za slobodu izražavanja i medija pronađe tračak optimizma. On za DW ocenjuje kako je zanimljiva konstatacija EU „da je to oblast koja će dobijati na značaju u narednom periodu. Tako da možemo očekivati kako Srbija bude napredovala ka EU da će to pitanje biti sve više u fokusu Evropske unije“.

Izvestan i određeni napredak

Ostatak izveštaja koji se odnosi na Srbiju prepun je sintagme „izvestan napredak“. Delovi izveštaja koji se odnose na pravosuđe, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, sprečavanje pranja novca ili kapacitet Srbije da se nosi sa konkurencijom iz EU, uglavnom su ocenjeni kao oblasti u kojima je postignut „izvestan“ ili „određeni“ napredak. Ekonomski parametri za članstvo ocenjeni su kao oblast u kojoj je ostvaren „dobar napredak“. Javnost u Srbiji svakako ne deli birokratski entuzijazam Evropske komisije da je Srbija napredovala u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ili da se čine napori ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa.

Ako izveštaj posmatramo u globalu, onda je jasno kako je akcenat u njemu stavljen na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ocenjuje za DW Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku. „Ostalo je, mislim, dobilo neku prelaznu ocenu, ali će se svakako tražiti da se reformski procesi nastave u brojnim oblastima“.

- pročitajte još: U kosovskom ćorsokaku

Apostrofiranje poglavlja 35 i u ovom izveštaju svakako ide u prilog tezi da će se na pitanju Kosova lomiti dalja sudbina evropskih integracija Srbije. Tibor Moldvai primećuje da se ono pojavljuje u samo jednoj rečenici i da je „Srbija tu pohvaljena što je ostala posvećena dijalogu, i da su postojale neke primedbe na račun srpske strane, to bi svakako našlo mesta u izveštaju. Sada će biti zanimljivo analizirati ono što se nalazi u izveštaju Evropske komisije za Kosovo i šta se dešava kada je albanska strana u pitanju“.

Sporo kretanje ka EU

Evropski komesar za proširenje Johanes Han u razgovoru za DW ističe kako je 2025 godina ostvariv, ali ambiciozan cilj za nove članice EU. Tibor Moldvai u tom smislu primećuje da „Srbija još stoji na 12 od ukupno 35 poglavlja. Nijedno poglavlje nije otvoreno u 2018. godini. Imajući na umu ovako sporo kretanje ka EU, zaista je teško očekivati da će 2025. biti godina ulaska u EU Srbije i Crne Gore. Mislim da je taj datum samo jedan politički pamflet, ili ideja, da EU želi države Zapadnog Balkana u svom članstvu. Tako čitam i Hanovu izjavu – da neće biti članstva u EU pre završetka kompletnog procesa reformi“.

Dragan Đukanović ističe da takve izjave nisu novost i dodaje kako se te ocene „kreću od toga da je ambiciozno očekivati nova proširenja do 2025 godine, ali se istovremeno naglašava kako, ukoliko ne bude novih proširenja, to može izazvati novu nestabilnost i probleme u regionu“.

U skladu s upozorenjima kako bez novih proširenja Balkanu preti rat je i izjava Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, koju Tibor Moldvai vidi kao previše dramatičnu. „Mislim da su balkanske države iscrpljene i finansijski i na svaki drugi način, tako da ne verujem da će biti rata kakav smo imali devedesetih. Ali, zato bi Evropska unija tu morala više da se angažuje, a podsetiću da je EU dobitnik Nobelove nagrade za mir“.

Reforma EU umesto proširenja?

Kako je već naviknuta na brojne obeshrabrujuće, zbunjujuće, pa i konfuzne izjave koje dolaze od evropskih čelnika, Srbija nije bila iznenađena ni novim talasom takvih poruka. Kao neka vrsta hladnog tuša ipak je ocenjena izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da neće biti novih proširenja dok se ne obave reforme same Unije. Pomalo ironično stoga deluje reakcija premijerke Srbije Ane Brnabić, koja kaže „kako je Srbiji u interesu da uđe u jaku Evropsku uniju“. Da li je izjava francuskog predsednika ipak loša vest za Srbiju?

Očigledno je da bez unutrašnje konsolidacije EU neće biti novih proširenja, smatra Dragan Đukanović. Ali, Đukanović kaže da će se ti procesi odvijati paralelno, i da to ne znači zaustavljanje proširenja. „S jedne strane ćemo imati reformu EU koja trenutno ne može da odgovori na sve izazove – od finansijskih, pa do suočavanja sa migrantskom krizom – a s druge će se odvijati proces proširenja. Mislim da ta dva procesa ne isključuju jedan drugi“.

Izveštaj uglavnom pozitivan

Srbija se trudi, postoji spremnost, postignut je izvestan napredak... Reklo bi se da je Srbija dobila nekakvu mršavu prelaznu ocenu u kojoj se izgleda više cene trud i javne proklamacije, nego konkretni rezultati. Koliko stoga Srbija može biti zadovoljna ocenama u izveštaju Evropske komisije?

- pročitajte još: Geostrateška investicija Evropske unije

Tibor Moldvai kaže kako će Vlada Srbije verovatno biti zadovoljna, jer nema previše nekih oštrih kritika. „Generalno je izveštaj pozitivan, ali videćemo kako će se stvari dalje odvijati oko unutrašnjeg dijaloga ili šta će se desiti na eventualnim parlamentarnim izborima. Tu bih skrenuo pažnju na deo izveštaja u kojem se govori o primedbama na izborni proces“, kaže Moldvai. „Srbija će u tom smislu, kao deo kompletnog paketa reformi, morati da sredi biračke spiskove, što je trenutno nešto što ostavlja širok prostor za izborne manipulacije i prekrajanje izborne volje građana.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android