Stranka slobodnih demokrata (FDP, Liberali) koja je u vladajućoj koaliciji sa Socijaldemokratama (SPD) i Zelenima, iznela je svoj plan razvoja nemačkih gradova u bliskoj budućnosti.

Taj plan se radikalno razlikuje od svega što zahtevaju Zeleni i predviđa više automobila u gradskim centrima, manje pešačkih zona i manje biciklističkih staza. Osim toga, saobraćaj u centralnim ulicama bi bio olakšan „zelenim talasom“ na semaforima.

Centralne gradske zone moraju biti dostupne automobilima smatraju Liberali i zbog toga se zalažu da da parkiranje u tim zonama bude besplatno – ili da se plaća fiksnim mesečnim iznosom.

Protiv „tutorskog odnosa prema građanima“

Generalni sekretar FPD Biđan Đir-Sarai rekao je tim povodom da njegova stranka ovim predlozima hoće da pokaže da se protivi politici tutorskog odnosa prema građanima za koju je optužio Zelene.

„Mi ne želimo ideološku politiku mobilnosti“, rekao je Đir-Sarai: „Ne postoji dobra ili loša mobilnost“. Njegova stranka, kako kaže, hoće da omogući formu mobilnosti koja je „tražena na licu mesta“.

Šef brandenburških Liberala Zion Braun, koji je jedan od autora tog koncepta, založio se za više „mogućnosti izbora na planu mobilnosti“, i u te mogućnosti je ubrojao i automobil. FDP neće da „učestvuje u kulturnoj borbi protiv automobila“, jer su prema njegovim rečima mnogi ljudi ne mogu bez automobila, posebno na selu. U takve spadaju i zaposleni koji na posao putuju u drugi grad ili – penzioneri.

„Kulturna bobra protiv automobila je kulturna borba protiv životne realnosti ljudi, posebno u Brandenburgu i seoskim regionima“ rekao je Braun.

Očekivano žestoko protivljenje Zelenih

Zeleni su se odmah žestoko usprotivili toj inicijativi. Potpredsednik poslaničkog kluba te stranke u Bundestagu, Andreas Audreč, rekao je za javni servis ARD da nema smisla suprotstavljati jedne drugima automobile i pešake. Da bi se u gradovima izbegli zastoji i stvorilo više prostora za sve, potrebno je objediniti sve faktore u jedinstveno rešenje, poručio je.

I „zeleni“ gradonačelnik Hanovera, Belit Onaj, smatra da je „opasna zabluda misliti da uz više automobilskog saobraćaja centralne gradske zone mogu ekonomski da ojačaju“. Prema njegovom mišljenju, „politika koja služi automobilima predstavlja opasnost za lokaciju i trgovine na malo“.

Onaj je ubeđen da prodavnice u gradskim centrima protiv konkurencije na internetu mogu da se bore samo „ako ljudi vole da idu tamo“ i naglašava da to ne sme da znači više površina za parkiranje i više automobila.

Ugrožena gradska jezgra

Kako oživeti centar grada? – Pitanje je koje nemačke gradove muči već čitavu deceniju. Trgovinski savez Nemačka (HDE) procenio je prošle godine da će u šoping-zonama biti zatvoreno oko 9.000 radnji.

Taj trend su prouzrokovala dva važna faktora: kupovna moć građana se smanjuje, a istovremeno rastu troškovi poslovanja. Ujedno je i kupovina preko interneta smanjila interesovanje za odlazak „u grad“.