List "Frankfurter Algemajne Cajtung" se tim povodom skeptično oglašava:

"Izrael nece skoro da povuče vojne snage iz susedne zemlje, iako premijer Izraela Ehud Olmert ne odbija otvoreno libanski plan. U Jerusalimu se ne veruje snagama, pre svega jedinstvu verski tako različite libanske vojske, a tek ne Hezbolahu koji se takodje sada u Bejrutu saglasio sa predlogom libanske Vlade. Za Izrael se vojna akcija na reci Litani na jugu Libana, ne moze porediti sa onom iz 1978-e godine. Sada se vrlo ozbiljno shvataju pretnje predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada."

List "Fajnenšl Tajms Dojčland" piše s tračkom nade:

"U Libanu, na vojnom planu ništa ne ukazuje na smirivanje situacije. Ali na diplomatskom nivou se naziru konture rešenja za izlazak iz krize. Libanska vojska bi mogla da popuni vakuum, koji bi nastao usled povlačenja Izraelaca. Pritom bi njoj bila neophodna brza i sveobuhvatna podrška Zapada, jer je libanska vojska rascepkana kao i sama zemlja, ali i neiskusna u vodjenju borbi. List "Fajnensl Tajms Dojčland zaključuje da plan Vlade Libana nije idealan, ali boljeg nema."

Prestonički list "Tagescajtung" piše:

Odluka Libanske Vlade da stacionira 15 hiljada svojih vojnika na jugu zemlje mogla bi da bude prelomna kod odlučivanja u Savetu Bezbednosti. Za Evropsku Uniju je dovoljna blamaža, što se tek sa predlogom od arapske strane i sa vetom na pretnju koji je stigao iz Moskve, stvorila sansa za jednu prihvatljivu rezoluciju Saveta Bezbednosti," pise ovaj levičarski list koji izlazi u Berlinu.

"Srbi sa Kosova odbijaju razgovore", naslov je teksta u listu "Ziddojče Cajtung", koji prenosi da se na pregovorima u Beču prvi put govorilo o pravima manjina. Kosovski Srbi nisu bili u delegaciji Beograda, što su obrazložili stavom da "oni ne mogu biti manjina u sopstvenoj zemlji". Cilj Albanaca na ovim pregovorima je priznanje srpske pokrajine kao nezavisne države. Delegaciju kosovskih Albanaca prvi put je predvodio publicist i izdavač Veton Suroi, koji je rekao da hoce da pomogne Srbima na Kosovu da povrate prava kojima ce biti zasticeni od majorizacije.

Tema dana lista "Ziddojče cajtung" je sudbina Kube nakon 47 godina vladavine Fidela Kastra. Sjedinjene Američke Drzave, sused i zakleti neprijatelj Kube bi rado instalirale jednog predusretljivog naslednika. Najpoznatiji protivnik Kastrovog rezima je Osvaldo Paja koji se zalaze za uspostavljanje demokratskih vrednosti. Drzavi nsu potrebni sukobi, vec dijalog i lolerancija. Paja smatra da Sjedinjene Americke drzave treba da sacekaju da Kubanci sami zatraze pomoc, koja im je preko neophodna", pise list "Ziddojče Cajtung".