1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Planer napada od 11.9.2001. će priznati krivicu

Saša Bojić izvor: tagesšau
1. avgust 2024.

Halid šeik Muhamed - čovek koji je navodno planirao napade od 11. septembra 2001. godine, pristao je na sporazum o priznanju krivice.

Njujork 11. 09.2001.
Njujork 11. 09.2001.Foto: picture-alliance / dpa

Navodni glavni planer terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine i drugi optuženi žele, prema informacijama američke vlade, da postignu dogovor sa pravosuđem i priznaju krivicu. Halid šeik Muhamed i dva saučesnika su pristali na takav sporazum, saopštilo je Ministarstvo odbrane SAD. Tačni detalji još nisu obelodanjeni. Dalji postupak je takođe za sada nejasan.

Halid Šeik Mohamed se već dugi niz godina nalazi u ozloglašenom američkom zatvoru Gvantanamo na Kubi i prema izveštajima američkih medija, sporazumom bi izbegao smrtnu kaznu.

Halid Šeik Mohamed (2017)Foto: Derek Poteet/AP/dpa/picture alliance

3.000 mrtvih u napadima u Njujorku

Dana 11. septembra 2001. godine, u dotad najgorem terorističkom napadu u Sjedinjenim Državama, oko 3.000 ljudi je izgubilo život. Prema navodima američkih organa bezbednosti, islamski teroristi su oteli dva putnička aviona i zaleteli se u kule-bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, dok je treći avion udario u Pentagon blizu Vašingtona. Četvrti avion se srušio u Pensilvaniji.

Prema informacijama Bele kuće, napade je iz Avganistana isplanirala ekstremistička islamistička mreža Al kaida. Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al kaida je krivila SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu. Otmice aviona je izvelo 19 ljudi, radeći u tri tima od po pet članova i jednom od četiri - u avionu koji se srušio u Pensilvaniji.

Posle napada - kule bliznakinje 11. septembraFoto: Alex Fuchs/AFP/dpa/picture alliance

Priučeni letači

Kako su javili istražni organi SAD, svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku i to u letačkim školama u SAD.

Petnaest otmičara bili su Saudijci kao i sam Bin Laden. Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.

Manje od mesec dana posle napada, predsednik SAD Džordž V. Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije, kako bi iskorenio Al kaidu i pronašao Bin Ladena. Međutim, američka vojska je tek 2011. godine konačno locirala i ubila Bin Ladena u susednom Pakistanu.

Bela kuća 1. maja 2011.Predsednik SAD Barrak Obama, podpredsednik Bajden i ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton sa saradnicima gledaju uživo napad američke vojske na kuću u kojoj se nalazio Bin Laden sa porodicom.Foto: Pete Souza/White House/AP/picture alliance

Glavni planer je u kampu Gvantanamo

Halid šeik Muhamed važi za glavnog planera napada. On je navodno organizovao komunikaciju i finansiranje operacije. Uhapšen je 2003. godine u Pakistanu i ispitivala ga je CIA.

Prema izveštaju američkog Senata, bio je podvrgnut torturi tokom ispitivanja. Od 2006. godine se nalazi se u zatvoru Gvantanamo. Trebalo je da mu se sudi pred vojnim tribunalom zbog njegove uloge u napadima 11. septembra, ali je proces protiv njega i drugih optuženih godinama odlagan.

Gvantanmo 2002.Foto: LYNNE SLADKY/AP Photo//picture alliance

Kontroverzni zatvor se nalazi na Kubi u američkoj vojnoj bazi Gvantanamo Bej. U jednom periodu tamo je bilo zatvoreno skoro 800 ljudi. Kamp je osnovan nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u SAD, za vreme republikanskog predsednika Džordža V. Buša, kako bi van američke teritorije u njemu bili zatočeni navodni islamski teroristi bez suđenja. Organizacije za ljudska prava već dugo zahtevaju njegovo zatvaranje. Tamo se još uvek nalazi mali broj zatvorenika.

Zajedno sa Muhamedom, na isti sporazum su pristala i dvojica njegovih saučesnika.