Katastrofalne poplave u dolini reke Ar pre tri godine izazvale su ogromnu štetu. Pritom je mnogo toga moglo da bude sprečeno da je postojao bedem čija je izgradnja planirana još pre stotinak godina, kaže profesor Holger Šitrumpf sa Visoke tehničke škole u Ahenu (RWTH).

„Da su sprovedene mere koje su bile planirane nakon poplava 1910. godine, to bi značajno ili veoma značajno smanjilo nivo poplavne vode, odnosno u koritu bi bila zadržana ogromna količina vode“, kaže profesor iz Ahena.

Lokacije za bedeme su i danas iste

Šitrumpf je na čelu Instituta za hidrotehniku i vodoprivredu pri RVTH u Ahenu. Već tri godine traga za rešenjima koja bi u brdovitom predelu u dolini Ara mogla da spreče katastrofe zbog poplava. S njim u ekipi je i hidrolog Oliver Buholc.

Buholc je izračunao koliki bi trebalo da budu bazeni koji primaju poplavnu vodu i gde bi trebalo da budu izgrađeni bedemi za zaštitu od poplava. Pritom je pregledao i planove za izgradnju bedema u dolini Ara stare stotinak godina i na veliko iznenađenje utvrdio da neke od lokacija koje su sada novim proračunima utvrđene, mogu u stvari da se pronađu i na starim mapama.

Mnogo toga sada može da se izračuna uz pomoć računara, kaže Oliver Buholc, ali osnova za te proračune nije se mnogo promenila.

„Imamo geopodatke visoke rezolucije koji tada nisu postojali. Imamo mnogo mernih podataka o padavinama, o nivou vode, itd. Ali, osnove se nisu mnogo promenile. Ako analizirate dolinu da biste videli odakle teče voda, gde ima otvorenih prostora, a gde ima pogodnih mesta za bedeme, onda ćete i danas doći do istih lokacija kao i pre sto godina“, kaže Buholc.

Te lokacije se uglavnom nalaze duž malih potoka, koji se često kroz uska korita ulivaju u Ar. Tu bi trebalo da budu podignuti bedemi, ponekad visoki i do 30 metara, koji bi u slučaju nužde bili u stanju da spreče poplavu.

Pre sto godina u fokusu je bila proizvodnja struje

Stručnjaci procenjuju da će izgradnja novih mera zaštite od poplava na Aru potrajati nekoliko decenija. Kroz te bedeme bi prolazili i putevi i potoci, a ti prolazi bi se zatvarali samo u hitnim slučajevima. To znači da bi površine i dalje mogle da se koriste za poljoprivredu i turizam.

Ne postoje precizni proračuni kako bi zidovi bedema planirani pre stotinak godina bili zaštićeni, ali oni bi, da su postojali, sigurno uticali na katastrofalnu poplavu 2021. godine, smatra Buholc.

I to uprkos činjenici da zaštita od poplava očigledno nije bila prioritet u planiranju pre sto godina – za razliku od danas. Stari planovi naime pokazuju da je jedna od stvari koja je planerima bila važna jeste bila proizvodnja struje korišćenjem hidroenergije.

Ali, početkom veka je lignit (koji ugrožava klimu) počeo da biva sve važniji za proizvodnju energije u tom regionu. Zato stare ideje o proizvodnji energije i s time povezana mogućnost da se izgrade bedemi za zaštitu od poplava uskoro više nisu igrali važnu ulogu. S posledicama koje su poznate.

Ubrzati radove na zaštiti od poplava

Prema procenama lokalnih vlasti okruga Arvajler, izgradnja 19 bazena za zadržavanje kiše u dolini reke Ar o kojima se sada diskutuje potrajaće nekoliko decenija. To su, između ostalih, pokazali i primeri u Saksoniji.

Nedostatak kvalifikovanih radnika, ali i građevinskog materijala, predugi pregovori o nadoknadi s vlasnicima nekretnina, procedure odobravanja, tužbe konzervatora i otkrića neeksplodirane municije (najčešće iz Drugog svetskog rata), razlozi su zašto je izgradnja mera za zaštitu od poplava širom Nemačke često veoma spora, kaže profesor Šitrumpf s Visoke tehničke škole u Ahenu. On u svakom slučaju poziva da se radovi na zaštiti od poplava ubrzaju:

„Ono što se dogodilo ovde u dolini Ara 2021. godine može se ponoviti u bilo kom trenutku u svih ostalih 30 sličnih brdovitih regiona u Nemačkoj. Ne znamo tačno kada, ne znamo ni gde, ali svakako znamo – kao što su ovogodišnje poplave ponovo pokazale – da će sledeća poplava sigurno doći“, upozorava Šitrumpf.

priredio: I.Đerković