Najambiciozniji nemački serijski poduhvat u novije vreme – tako piše štampa. I ne piše to olako, jer Nemci su već prvom serijom za Netfliks briljirali, stvorivši planetarno popularni „Dark“. Sada je distopijski spektakl „Plemena Evrope“ (Tribes of Europa) za nekoliko dana postao jedna od omiljenih serija na platformi.

Naučnofantastična priča smeštena je postapokaliptičnu 2074. godinu – pedesetak godina ranije svet je pogodio „crni decembar“ u kojem je sva tehnika postala neupotrebljiva. I puf, eto nas u tmurnijoj varijanti Srednjeg veka.

-pročitajte još: Nova serija: „Mi deca sa stanice Zoo“

Ako nema država, čega ima?

Ne samo da ne postoji Evropska unija, nego, strogo uzev, ne postoji ni Evropa. Barem ne kao kontinent država, građana, naroda ili nacija. Umesto toga, tu su plemena. I to je, kako duhovito primećuje Frankfurter algemajne cajtung, igra sa identitetima. Jer, ako nema nacija, država i religija, na osnovu čega bi se ljudi okupljali u plemena? Jer su iz istog komšiluka? Jer su nekad išli u istu teretanu? Jer imaju istog omiljenog influensera na Instagramu?

Jedni su u šumi i podsećaju na hipike ili još bolje na aktiviste za zaštitu životne sredine. Drugi sve polažu na dobro organizovanu vojsku. Treći dominiraju onime što je nekad bio Berlin, drže robove i hoće da podjarme druge. „Šumski ljudi, protiv fašista, protiv izbacivača“, opisao je Zidojče cajtung seriju u kojoj naizgled vlada rat svih protiv sviju.

Ljubitelji fantastike prepoznaće omaže „Ratovima zvezda“, „Pobesnelom Maksu“, „Walking Dead“ ili računarskoj igrici „Fallout“, kao i način pripovedanja – iz perspektive više likova, poput onog u „Igri prestola“.

Najviše se hvali uloga Liv koju je odigrala mlada nemačko-holandska glumica Henrijete Konfurius, a čiji lik neodoljivo podseća na onaj Dženifer Lorens iz „Igara gladi“. Zaplet se i vrti oko Liv i njeno dvoje braće.

Serija je snimana u Čekoj, ali dobrim delom i širom Hrvatske, od Rijeke do Gline. Jedno od najbitnijih mesta u seriji je Kamp Arenberg – zapravo jugoslovenski spomenik ustanku naroda Banije i Korduna na vrhu Petrove gore. Završen 1981, već od 1991. se zapušta i devastira, pa se danas odlično uklapa u kulise distopijske serije.

Neke kritike su razorne

Iako nemački mediji većinom hvale seriju, kao i atipični način pripovedanja, nisu svi presrećni kako je ispalo prvih šest epizoda. Frankfurter algemajne recimo piše da deluje kao da je Netfliksov algoritam pomešao sve ono što međunarodna publika i inače voli, i ubacio na jedno mesto: malo samostreli, malo automatske puške, malo romanse i seksa, malo prirode i golišavih tela, malo humora i krvi.

U pojedinim kritikama se serija čak rastrže na komade. Tako portal Musikexpress piše o razočaravajućim dijalozima i fotografiji, neuverljivim kostimima i scenografiji, i već mnogo puta viđenoj radnji – svet koji se vraća na nivo plemena, gde su tanke linije između borbe za prevlast i borbe za goli život.

Pa ipak, kao što znamo, ocene kritike i žeđ publike često se raziđu. Ko je za par dana pogledao celu prvu sezonu, verovatno željno čeka drugu, no o njoj za sada nema informacija. Specijalizovani portali pišu da je nastavak serije verovatan, pogotovo jer iza nje stoje isti producenti koji su radili „Dark“.

nr (sz, faz, rp, dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android