Bavarski konzervativac Manfred Veber je bio nosilac liste evropske Narodne partije na izborima za evropski parlament, ali, iako je ta opcijaosvojila najviše glasova, neće postati naredni šef Evropske komisije (EK).

Izvori više uglednih svetskih listova tvrde da su to dogovorili nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron i drugi evropski lideri koji učestvuju na samitu G20 u Osaki.

Prema saznanjima lista Velt, Merkel se saglasila sa tim i tako utrla put kompromisu sa Makronom. Prethodno su lideri dve najmoćnije države EU bili u klinču oko podele najviših funkcija. Konačna odluka bi trebalo da bude doneta u nedelju ili ponedeljak na posebnom samitu u Briselu.

Veber će voditi parlament?

Velt prenosi da šanse ima holandski socijaldemokrata Frans Timermans koji je predvodio listu Socijalista na evropskim izborima. Ista saznanja ima i Fajnenšel tajms koji piše da je španski premijer Pedro Sančes, neformalni lider evropskih socijalista, preneo saradnicima da je Timermans „favorit“ da vodi vladu Evropske unije.

Prema tom listu se kompromis Berlina i Pariza sastoji u tome da Veber postane predsednik Evropskog parlamenta, a da neki Francuz preuzme mesto šefa Evropske centralne banke.

Velt i Fajnenšel tajms u krugu ozbiljnih kandidata za šefa EK ističu hrvatskog premijera Andreja Plenkovića koji je karijeru gradio u Briselu.

Velt još pominje Francuza Mišela Barnijea koji je u ime EU vodio pregovore o Bregzitu i bugarsku vršiteljku dužnosti predsednice Međunarodne banke za obnovu i razvoj Kristalinu Georgievu. Fajnenšel tajms pak, osim Plenkovića, pominje i rumunskog predsednika Klausa Johanisa.

Ako je Veber kao favorit Angele Merkel i „pobednik“ izbora van igre, onda to verovatno znači da je za najvažnije mesto u EU otpala i Makronova favoritkinja Margret Vestager. Tu dansku liberalku je američki predsednik Donald Tramp nedavno označio ženom koja „mrzi SAD“.

Besmisao „nosilaca lista“

Ukoliko u Junkerovu fotelju zbilja sedne bilo ko drugi osim Manfreda Vebera biće to brza smrt za sistem sa „nosiocima lista“. Naime, izbori u maju bili su tek drugi na kojima su partijske familije imale „vodeće kandidate“ sa idejom da jedan od njih – onaj čija familija pobedi i može da oformi koaliciju – postane šef EK.

Ta ideja je hvaljena kao demokratizacija EU jer građani biraju novog šefa. Međutim, državni lideri nikada na to zvanično nisu pristali – definitivna odluka je i dalje u njihovim rukama.

nr/welt/ft

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android