Doris Biret je glumica i nekada je bila zvezda. Nemci je znaju sa TV ekrana, a nastupla je i u pozorištu. Imala je čak i svoju predstavu na kruzeru pa je pre penzije obišla skoro ceo svet. U svakom slučaju, videla mnoga mesta pogodna za život u penziji. 73-godišnja Doris se odlučila za Tursku - za mesto Kaš na predivnoj obali, oko 200 kilometara jugozapadno od Antalije, u oblasti koja se u antičko vreme zvala Likija. Osam godina je učila turski jer je htela da bude prihvaćena "kao domaća". Pre nego što je kupila stan često je tu dolazila na odmor.

"Ljudi su ovde neverovatno gostoljubivi i srdačni!", kaže nam Doris. Tako nešto nije doživela ni u Francuskoj ni u Španiji. I povrh toga, ovde se oseća kao da se vratila u svoju mladost. Tako se verovatno osećaju mnogi od oko 10 000 Nemaca koji su se nastanili na turskoj obali u želji da penziju provedu sa pogledom na Mediteran. Ali taj raj je u poslednje vreme počeo naglo da se menja.

I nemačka glumica je primeitila promene, pre otprilike četiri godine. Prvo je videla da sve više žena nosi marame, a ljudi su se vraćali "tradicionalnim vrednostima". To je isprva nije smetalo. Ali onda je videla kako je sve više članova vladajuće, Erdoganove stranke AKP postajalo sve bogatije i bogatije. Promenio se i gradić u kojem živi: pre tridesetak godina se do njega moglo doći samo kozjom stazom, ali sad je opremljen modernom infrastrukturom. A sa putevima se proširio i uticaj Erdogana kojeg naročito cene obični građani.

Posledice neuspelog puča protiv Erdogana osetila i Doris. Uhapšeni su i neki njeni poznanici i prijatelji, a i ostali se ne osećaju prijatno: "O politici ovde u Turskoj najbolje da uopšte više ne razgovarate. Osećam se potpuno nemoćno."

Ljudi nestaju...

Što se tiče broja policajaca i vojnika, u Kašu se nije ništa značajno promenilo. Ali oseća se da država hoće bolje da nadzire svoje građane već i učestalijim saobraćajnim kontrolama kada se dobro proučavaju svi dokumenti. A neki ljudi su nestali preko noći: "Jedna Nemica, koju već dugo poznajem udata je za Turčina koji je išao u jednu od škola Gulena. Oboje su nestali." A jedna prijateljica iz Ankare telefonom joj je van sebe rekla da su iz njenog kruga poznanika neki strpani u zatvor.

U mali Kaš na turskoj obali su počeli da dolaze ljudi koji misle da tu neće biti takvog pritiska kao što se oseća u Ankari ili Istanbulu. "Mnogi kupuju nekretnine", kaže glumica, a među došljacima su i Turci, ali i Nemci.

Ali kada je reč o nemačkim državljanima, barem njih dve do tri hiljade je napustilo Tursku nakon puča. To su brojke kojima raspolaže udruženje Most iz Istanbula koje zastupa Nemce u toj zemlji i pomaže međunacionalnoj razmeni i prijateljstvu. Neki Nemci za koje se sumnja da su bliski Erdoganovom ljutom neprijatelju i propovedniku Fetulahu Gulenu su čak i uhapšeni, ali po navodima nemačkog konzulata u toj zemlji trenutno nema nemačkog državljana u Turskoj koji je još uvek iza rešetaka.

Odlaze i zaposleni nemačkih firmi u Turskoj. Nemački naučnici ne znaju šta da rade, jer vide da su mnoge njihove turske kolege nestale, ali ne žele da prekinu dugu i dobru saradnju.

Turska napušta Evropu

A šta namerava Doris Biret? Mora dobro da razmisli. Jer, vidi da se promenilo raspoloženje prema Evropi među njenim turskim susedima. Sve više njih ne želi više nikakvu vezu sa Evropom: "Mnogi mi kažu, to nam ne treba. Ne zanima nas više."

Ali isto tako ima utisak da Turska nije jedini problem: "Čitav ovaj razvoj na svetu me stvarno brine. Ne samo u Turskoj, svuda se oseća rasulo. Šta da se radi? Doris oseća da se i sama promenila: prošla je mladost i vreme buntovništva. Danas više nema snage za tako nešto, a možda ni hrabrosti:

"Ima ih i ovde koji su se angažovali, ali su se povukli jer u ovim okolnostima to znači progon iz zemlje".

Ona se ne boji da će završiti u zatvoru, "ali moj boravak u Turskoj bi tako mogao uskoro biti završen."

Umetnica trenutno ima dozvolu boravka za još dve godine, a 2020. će steći pravo trajnog boravka u Turskoj, što još uvek želi. Tek ako zaista dođe do napada na strance - otići će - teškog srca. Doris

Biret nema snage za "veliku politiku" i među svojim turskim susedima još uvek se oseća kao kod kuće. Ali onda joj pogled odluta na pučinu i na nedaleko ostrvo: udaljeno je jedva tri kilometara - to je grčko ostrvo Kastelorico, dakle Evropska unija. "Ako ovde zaista dođe do pucnjave ili dođe vojska, onda smo brzo tamo preko."