Učiteljica Nataša Nikolić iz Niša se ne plaši – ni novih obaveza, ni novih uslova rada. Spremna je, kaže, da sprovodi epidemiološke mere u okviru svog odeljenja, onako kako je propisano. I nada se podršci roditelja koji bi svakodnevno trebalo da prate zdravstveno stanje svoje dece.

„Moj lični utisak je da ni kod ostalih nastavnika nema straha. Činjenica je da živu reč nastavnika i kreativno podsticajnu atmosferu na času ne može da zameni nijedna onlajn-nastava“, kaže učiteljica.

Previše nepoznanica

Međutim, dok ministar prosvete ubeđuje javnost da je sve jasno i „pod konac“, i da su škole spremne za početak rada, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije traži odlaganje početka školske godine na bar dve nedelje – zbog toga što još mnogo toga nije jasno. Kažu da lokalne samouprave nemaju novca za nabavku maski i dezinfekcionih sredstava, i da škole nemaju vremena da se adekvatno pripreme.

„Za sve su odgovorne škole, direktori i nastavnici. Sredstva bi trebalo da nabave lokalne samouprave, koje, videli smo mnogo puta, nije briga za obrazovne institucije. A tamo gde ih je briga, nemaju para. Do marta nismo imali sapun, sad nećemo imati maske i dezinfekciona sredstva. Pretpostavljam da će sve ponovo morati da donose roditelji i nastavnici“, za DW kaže predsednica Unije Sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković.

Negoduju i roditelji, jer još nije poznato kako će praktično izgledati nastava. Koliko dana će deca ići u školu, a koliko će pohađati nastavu od kuće? Koliko će porodica biti opterećena novim načinom rada s decom i da li škola može da sprovede efikasnu zaštitu od zaraze? Tu je i pitanje kako će izgledati boravak dece u školi i da li u njima ima dovoljno prostora, budući da je preporuka ministarstva da svako dete ima svoja 4 kvadratna metra u učionici. To bi za petnaest đaka značilo – 60 kvadratnih metara.

Grupa A i grupa B

Jednom od najvećih osnovnih škola u Nišu, školom „Sveti Sava“, rukovodi direktorka Sanela Tarana. Kaže da će sva deca biti podeljena u dve grupe.

„Za mlađe razrede od prvog do četvrtog razreda biće dve grupe – A i B. Obe će biti u prepodnevnoj smeni. Što se tiče učenika starijih razreda, oni će ići po kombinovanom sistemu, gde će grupa A imati rad s nastavnicima ponedeljkom, sredom i petkom, a onlajn-nastavu preko televizije utorkom i četvrtkom. A grupa B obrnuto. Naravno, učitelji i nastavnici imaju obavezu da šalju materijale onima čiji su se roditelji izjasnili da će im deca sve vreme nastavu pohađati onlajn. Te grupe će se smenjivati svake nedelje“, objašnjava direktorka Tarana.

Do je definitivno više posla za nastavnike. „Jeste tamo izračunata norma i nastavnici zaista imaju, kao i svi ostali, četrdesetočasovnu radnu nedelju. Nema svaki nastavnik svakog dana pet časova, ali biće i takvih dana. Biće možda više posla za učitelje, nego za nastavnike. Učitelji svakako moraju da rade u dve smene, koliko god da su te smene skraćene, a pored toga da imaju i onlajn-kontakt sa učenicima koji su se opredelili za takvu nastavu“, kaže direktorka niške škole.

Šta sa nastavnicima hroničnim bolesnicima?

Za sada se zna da sigurno neće biti pevanja na časovima muzičkog, niti timskih sportskih igara na časovima fizičkog, ali i to da će odgovaranje i provera znanja biti – u školi. Još uvek se ne zna kako će se na primer kombinovati nastava s nastavnicima koji zbog nepunog fonda časova predaju u nekoliko škola, kao i ono za šta se Unija sindikata prosvetnih radnika zalaže, a to je kako će sistem zaštiti nastavnike iz zdravstvenih rizičnih grupa.

Direktorka Sanela Tarana objašnjava da će o tome tek biti raspravljano na sastancima na kojima će se direktori škola najverovatnije dogovoriti da nastavnicima koji imaju časove u više škola bude organizovana nastava tako da u jednoj školi sve časove ima u toku jednog dana. A kada je, kaže, reč o nastavnicima koji imaju hronične bolesti – tu neće svakom moći da se izađe u susret.

„Što se hroničnih bolesnika tiče, do sada nije bilo zahteva tog tipa. Prema uputstvu Ministarstva, trebalo bi da na neki način poštedimo nastavnike hronične bolesnike u smislu da više rade onlajn. To je, međutim, možda moguće za neke predmete, ali ja ne mogu učitelja kome je obavezna radna nedelja da poštedim i da on samo radi onlajn“.

Roditelji su glavni faktor

Za epidemiologa i člana kriznog štaba Branislava Tiodorovića, početak školske godine prelomni je trenutak u kompletnoj epidemiji, ali i veoma važan korak za svako dete i za normalizaciju života. On naglašava da je naučno utvrđeno da deca od 5 do 10 godina veoma retko oboljevaju od kovida 19 – jedan do dva odsto – dok bi decu preko 12 godina trebalo tretirati kao odrasle.

„Biće dosta promena, deca će morati da nose maske, a to će morati da nauče i ovi najmlađi. Roditelji su glavni faktor. Oni svakodnevno moraju da proveravaju zdravstveno stanje svoje dece. Zna se sigurno da neće biti rekreativne nastave, neće biti ni ekskurzija. I znate šta, ako dođe do porasta broja obolelih – među odraslima, ne mora među decom – tog dana zatvaramo škole i kažemo: Idemo onlajn“, objašnjava Tiodorović i dodaje da taj porast uopšte ne mora da ima veze sa školom, već možda sa završenim godišnjim odmorima.

Posle dugog raspusta, ove godine dakle neće biti šaputanja po hodnicima, okupljanja u školskom WC-u ili školskom dvorištu. Deca će na nova pravila morati da se naviknu, kao i na to da će uvek biti pod nadzorom nastavnika, čak i na velikim odmorima. Moraće da se naviknu i nastavnici – da pokušaju da odgovore na nejasne zahteve i da sačuvaju zdravlje. Veličina problema, ocenjuju u Uniji Sindikata prosvetnih radnika, moći će da se vidi tek kad školska godina počne.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android