22. januar 1891. je bio neprijatan dan u Kukshavenu. Duvao je vetar, more je bilo uzrburkano. Među 174-oro putnika broda „Avgusta Viktorija“, mnogi su se borili sa mučninom. Mnoge porcije ostriga u brodskom restoranu su netaknute vraćene konobarima. Ali, tokom naredna dva meseca, sve se promenilo: „Ekspedicija Orijent“, prvo turističko krstarenje u istoriji, zabeležilo je veliki uspeh.

Ideja Hamburžanina Alberta Balina (sl.) da brod „Avgusta Viktorija“ iskoristi za turističko krstarenje, bila je jednostavna i genijalna. Parobrod dugačak 144 metra – u vreme svoje prve plovidbe 1889. najveći putnički brod na svetu – čitave zime ja stajao privezan u luci. Tada nije bilo putnika koji su brodom želeli da prelaze Atlantik – to je bilo previše opasno u to doba godine.

Balin je tada bio šef putničke službe brodovlasničke firme HAPAG, našao je rešenje 1891: da se brod uputi ka toplim mestima kao što su Konstantinopolj ili Napulj. Brodski oficiri (sl.) na palubu više nisu primali očajne emigrante, već samo dobrostojeće industrijalce. Bio je to potez kojim je HAPAG potisnuo konkurenciju.

Do sredine 19. veka, plovidba je bila sve samo ne prijatan doživljaj. Palube i brodske kabine su izgledale ružno; na brodovima su vladale zaraze, nije bilo dovoljno hrane. Posade velikih jedrenjaka nisu mogle da procene koliko će putovanje trajati.

Ča i uz pomoć Posejdona, do obala Amerike nije moglo da se stigne za manje od šest nedelja. Kada bi vremenske prilike bile nepovoljne, dešavalo se da mnogi putnici ne dožive dolazak na cilj. Milioni ljudi su na brodovima umirali od gladi ili nalazili smrt u moru – zajedno sa „putničkim teretnjacima“ kojima su putovali. U 19. veku, šansa da se doživi dolazak na cilj iznosila je 50 odsto.

Putovanje parobrodom je promenilo situaciju. 1889. je počeo da plovi „Tojtonik“, prvi prekookeanski parobrod – brod bez jedara. Vlasnik broda je bila britanska kompanija „Vajt star lajn“, jedna od više firmi koje su se borile za prevlast u saobraćaju preko Atlantika. Brodovi su postajali sve brži i nudili su sve veću udobnost, bar u prvoj klasi.

Kada je 1912. u more porinut Titanik, bio je to najveći brod na svetu. Svojom opremom i servisom je trebalo da postavi nove standarde. No, prilikom prve plovidbe od Sautemptona za Njujork, brod je udario u santu leda i potonuo. Poginulo je 1514 od 2200 putnika.

Ali razvoj turističkih krstarenja nije više mogao da se zaustavi. bilo je sve više brodova i sve više turista. 2015. godine je svetskim morima plovilo 22 miliona ljudi. Zbog masovnosti putovanja, cene su pale. U Nemačkoj, prosečno krstarenje košta oko 1500 evra – 30 odsto manje nego pre pet godina.

Bilblioteka na brodu? U 2016. godini na prekookeanskim brodovima postoje reke za splavarenje, IMAX-bioskopi i desetospratni tobogani, a u barovima roboti mešaju koktele. Za 2016. je najavljeno porinuće 11 novih brodova na kojima ima i apartmana od 360 kvadratih metara. Doduše, krstarenje tim brodovima će biti... malo skuplje od 1500 evra.