Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi u aprilu je uveravao javnost kako se na Savetu banke „ne raspravlja“ o sledećim koracima u politici novca. Ali prošlog utorka je glavni ekonomista ECB, Belgijanac Peter Praet, najavio da će se o tome ovog četvrtka (14.4.) ipak diskutovati ipak diskutirati, konkretno o tome da li bi trebalo nastaviti program otkupa državnih obveznica.

U Savetu ima zagovornika i jedne i druge politike, baš kao što ima argumenata i za i protiv nastavka dosadašnje politike Evropske centralne banke. Naime, od početka sistematskog otkupa državnih obveznica zemalja evrozone 2015, koji je za cilj imao da se obuzdaju kamate koje su dodatno opterećivale ionako već prezadužene države, ECB je otkupila državne obveznice i vrednosne papire u iznosu od oko 2,3 biliona evra (2.300.000.000.000 evra). S tom poplavom novca, ECB je donekle uspela da oživi privrede zemalja evrozone i pokrenula ponovno otvaranje radnih mesta.

Mario Dragi uporno ponavlja da ne vidi nikakav problem u takvoj praksi, sve dok se i inflacija u evrozoni drži u propisanoj granici od dva odsto. Ovog maja je inflacija dostigla godišnju stopu od 1,9 procenata nakon što je u aprilu bila 1,2 odsto, što je pre svega zasluga viših cena energenata. Ali snažniji pritisak na cene uzrokovan je i ekonomskim uzletom u državama evrozone, što je i posledica većih plata, ocenio je glavni ekonomista ECB Praet u svom izlaganju prošlog utorka. „A to nam uliva nadu da će i inflacija srednjoročno biti ispod, ali ipak blizu granice od dva odsto. To je dakle ono čemu ECB i teži.“

Ni kraj otkupa ne znači kraj

Ekonomisti u finansijskim institucijama nisu sigurni šta bi trebalo da znači takva promena stava u Evropskoj centralnoj banci: „Ne može da se proceni da li se ECB uplašila i želi da pusti da istekne taj program otkupa pre nego što bude prekasno, ili samo želi da dokaže da se drži makroekonomskih podataka“, kaže Karsten Brzeski, ekonomista banke ING Diba. Evropska centralna banka se uporno hvali da je svojom politikom uspela da podstakne privredu Evropske unije, iako u stvari poslednji podaci u zemljama evrozone nisu preterano dobri. A sada je tu i Italija, i nesigurnost koja vlada prema tamošnjoj politici.

Zato ekonomista nemačke Komercbanke Jerg Kremer pretpostavlja kako će ECB, iz pravnih razloga, odlučiti da krajem ove godine prekine sa otkupom državnih obveznica. Ona se naime obavezala da nikada neće držati više od trećine državnih obveznica bilo koje države. U Nemačkoj je već gotovo dostigla tu granicu, a sasvim su joj blizu i u Francuskoj, Španiji i – Italiji. Doduše, čak i ako bude objavljeno da se prekida s tom praksom, to ne znači da ECB i dalje neće da deluje na tržištu državnih obveznica: deo njih stalno dolazi na naplatu i tim novcem mogu da se kupuju nove. To znači da neće doći do nekog naglog reza na tržištu novca.

Čak i ako se odluči da pusti da isteče program otkupa, ekonomisti ne smatraju da će ECB potegnuti druge mehanizme u smanjivanju volumena novca u opticaju kao što bi bilo povećanje osnovne kamatne stope. Ako se isključe energenti i sezonske oscilacije cena, inflacija jedva da može da se oseti i ona iznosi negde oko jedan odsto.

Mora se naći kompromis

S druge strane, tu je problem Italije: ne samo zbog neopreznih izjava, već i ako se pogleda program nove italijanske vlade jasno je da ona – umesto da štedi – neće uspeti u tome ako ne „probije“ granicu državnog zaduživanja tako da će joj državni deficit biti tri do četiri procenta BDP, procenjuje Kremer.

Iako je, tokom dogovora o formiranju vlade, u Italiji došlo i do rasta kamata kojima je centralna vlada u Rimu trebalo da plati za nove dugove, taj porast je minimalan – a Evropska centralna banka nastavlja sa svojom politikom otkupa. Kad bi još povećala osnovnu kamatnu stopu, to bi značilo preveliku nevolju za zemlje kao što je Italija. Ali evro zona nije samo Italija – Nemačka, Holandija, Austrija, pa čak i Slovačka ili Finska, ne vide budućnost u politici koja podrazumeva da se plaća kada se polaže novac – stopa ECB je -0,4 odsto.

Ekonomisti švajcarske banke UBS zato smatraju da će doći do kompromisa, ali tek nakon nekog vremena: „Tek od jula 2019. Evropska centralna banka počeće postepeno da podiže kamatnu stopu, možda po deset bodova“ -  dakle po 0,1 odsto, piše u studiji te banke. Tako će u suštini da potraje da se dođe do nule.

Sve veća razlika prema dolaru

Šta god da Evropska centralna banka uradi, nesumnjivo je da će doći do još veće razlike u politici novca između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Tamo je već počelo sa „zatezanjem“, a američki Fed će možda u međuvremenu čak i da poveća svoju osnovnu kamatnu stopu.

S obzirom na to da novac na svetskom tržištu brzo odlazi „tamo gde mu dobro ide“ – dakle tamo gde se nude veće kamate, Evropa će takođe biti prisiljena da ponudi veće rendite nego što bi to Mario Dragi želeo, smatra Kremer iz Komercbanke. Veće kamate znače i skuplje pozajmice, a biće teže i plaćati dugove koji su nagomilani kada im dođe vreme za otplatu ili reprogramiranje.

To bi moglo da bude neugodno za zemlje evrozone, naročito u vreme kad ekonomska sila s druge strane Atlantika gotovo uopšte više ne može nazvati prijateljem koji pomaže u nevolji. U slučaju Italije, sve to zajedno moglo bi da znači da će posledice biti teže nego što bi Evropskoj centralnoj banci bilo milo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android