„Početak pregovora, koji nije isto što i status kandidata, označava prekretnicu u pristupanju svake zemlje Evropske unije i, kako se obično kaže, tačku bez povratka“, naveli su u analizi objavljenoj na „EurAktivu“ generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić i zamenik generalnog sekretara Ivan Knežević. Početkom pregovora napredak se intenzivira kroz pregovore i praćenje ispunjenosti merila u pregovaračkim poglavljima, iako i dalje ritam zavisi od spremnosti i volje zemlje kandidata, ali i eventualnih otvorenih pitanja sa zemljama članicama, ističe se u analizi.

Mišljenje Evropske komisije, kojim je preporučeno da se Srbiji dodeli status kandidata, ali i datum pregovora uz uslov ostvarivanja napretka u odnosima sa Kosovom, biće smernica za odluku Evropskog saveta u decembru, ali će debata uoči Saveta i na njemu biti od ključnog značaja, naveli su Bobić i Knežević. Kosovo će biti od velikog značaja za odluke, a u analizi se navodi da kosovski uslov ima „najmanje pet podprioriteta“ koji se tiču normalizacije odnosa sa Kosovom, što je obaveza koja proističe iz Procesa stabilizacije i pridruživanje.

Spremnost na srednji rok

Mišljenje daje ocenu ispunjenosti Kopenhaških kriterijuma - političkih i ekonomskih kriterijuma i sposobnosti zemlje da preuzme obaveze koje proističu iz članstva, kao i ispunjavanje uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sprovođenje Prelaznog sporazuma, objašnjava se u analizi. Mišljenje analizira i perspektive za ispunjavanje uslova u srednjem roku, koji za potrebe analize iznosi pet godina, iznosi se procena efekta koje bi eventualno članstvo Srbije imalo na EU, posebno u oblastima slobodnog kretanja radnika, poljoprivrede i ruralnog razvoja, regionalne politike i koordinacije strukturnih instrumenata, finansijske politike i budžeta, navodi se.

„Evropska komisija smatra i da će Srbija biti sposobna da preuzme obaveze iz članstva u srednjem roku (pet godina) u skoro svim oblastima pravnog nasleđa EU ukoliko nastavi sa približavanjem i ukoliko se učine dodatni napori da se obezbedi primena zakona", navodi se u analizi. S druge strane, oblast životne sredine ostala je van svih kategorija jer je procenjeno da je prilagođavanje sa EU dostižno „samo u dugom roku i zahteva povećane investicije“, navodi se u analizi, dostupnoj na www.euractiv.rs

idj/jil/beta