Inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na teritoriji bivše SFRJ (REKOM), još pre pet godina pokrenule su Nataše Kandić i Vesna Teršelić, koja je na čelu Documente – Centra za suočavanje s prošlošću iz Zagreba. Njih dve su pošle od toga da sve zemlje koje su bile uključene u ratne sukobe na prostoru bivše SFRJ manipulišu žrtvama, skrivaju zločine i nadmeću se u viktimizaciji.

Praktično ni u jednoj državi nije dovršen poimenični popis svih ubijenih u ratu, pa čak ni poimenični popis ubijene dece. Upravo zato nužno je osnovati regionalnu komisiju kao istražno telo u čijem bi završnom izveštaju bio i popis ubijenih i nestalih, popis logora i drugih mesta zatočenja, popis masovnih grobnica, smatraju zagovornici osnivanja prve takve komisije u Evropi, jer od 1974. u svetu ih je osnovano nekoliko desetina.

Slučajevi se procesuiraju previše sporo

Vesna Teršelić kao glavnu smetnju u procesuiranju ratnih zločina u Hrvatskoj vidi strukturalni problem da sva županijska Državna tužilaštva i sudovi vode istrage i procese, umesto da se ustroje specijalizovani timovi. „Danas nema specijalizacije i to vidimo kao jedan od vrlo ozbiljnih problema, jer ovim putem, od 703 zločina, prijavljena Državnom tužilaštvu, od kojih su 400 još uvek u predistražnoj fazi, teško možemo brzo napredovati prema više procesuiranih ratnih zločina“, ističe Teršelić.

DW: Vrhovni sud Hrvatske je dao mišljenje da se nalazi haških istražitelja ne mogu koristiti u hrvatskim procesima. Što to znači za procese koje će Haški tribunal proslediti hrvatskom pravosuđu?

Vesna Teršelić: Ta odluka stvarno ima pogubne konsekvence jer, ukoliko se iskazi zaista budu sveli samo na nivo indicija i ako materijali prikupljeni od strane istražitelja Tribunala ne budu mogli da se koriste kao dokazi pred domaćim sudovima, sigurno će se smanjiti mogućnost procesuiranja brojnih zločina jer je mnogo žrtava ispitao samo tim Tužilaštva Tribunala. Od počinjenja zločina su prošle gotovo dve decenije, neki danas više nisu živi ili se mnogo slabije sećaju događaja iz 90-tih i ti će zločini onda ostati neistraženi.

DW: REKOM-u je dosad pristupilo oko hiljadu nevladinih organizacija i pojedinaca. Početkom februara trebalo bi da u Sarajevu donesete statut, imate i veliku podršku evropskih institucija. Ipak, koliko REKOM može biti efikasniji od zvaničnih institucija?

Vesna Teršelić: Može stvarno biti vrlo važan dopunski mehanizam jer će pružiti priliku da oni koji se još nisu odlučili da govoriti – progovore, u okruženju koje je podržavajuće. I u svetu se pokazalo da u iskustvu u dosada više od 30 komisija u 30 različitih zemalja, zaista dolazi do utvrđivanja činjenica na verodostojan način. U našem kontekstu vrlo je važno sagledati činjenice iz regionalne perspektive jer danas žrtve i počinioci zločina i žive u različitim zemljama. I kako bismo ih sagledali u punoj višeslojnosti, bitno je dati šansu regionalnoj komisiji, koju bi ustanovile post-jugoslovenske zemlje.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević