Bio je to uvod u sistemsko istrebljenje ljudi. Nacisti su pre 90 godina podigli jedan od prvih koncentracionih logora u Dahauu, severozapadno od Minhena, ni 20 kilometara od centra glavnog grada Bavarske. Na dan 22. marta 1933, nepuna dva meseca nakon što je Hitler preuzeo vlast (30.01.1933), u logor su već stigli prvi zarobljenici.

„Dahau – njegovo značenje ne može se izbrisati iz nemačke istorije. To važi za sve koncentracione logore koje su nacisti uspostavili u svojoj sferi uticaja“, rekao je Ojgen Kogon (1903-1987), čovek koji je preživeo Holokaust i bio ugledni politikolog i publicista.

Dahau je zapravo bio neka vrsta modela za druge logore. Tamo su, kaže istoričar Volfgang Benc, „izmišljeni logorski propisi za sve kasnije koncentracione logore“. Već u Dahauu, kao i u koncentracionim logorima koji su otvoreni kasnije, zatvorenici su na vratima nailazili na slogan „Rad oslobađa“ (Arbeit macht frei).

„Bio je to izraz koji je služio za izrugivanje zatvorenicima, njihovo ugnjetavanje i dehumanizaciju“, kaže Benc. Kao i kasnije u drugim velikim logorima, i Dahau je imao 140 spoljnih logora. Na mnogim mestima u okolini, obični ljudi su u nekom trenutku mogli da sretnu logoraše dok su radili na izgradnji puteva ili uklanjali ruševine.

-pročitajte još: Dahau 1945: Miris smrti i skeleti na bavarskom suncu

Prošlog juna, govoreći pred rabinima iz brojnih evropskih zemalja, Šarlote Knobloh opisala je taj logor kao „izvorno mesto nacističkog terora“. A za današnje ljude, rekla je da je to mesto koje je, kao nijedno drugo u Nemačkoj, podsetnik na obećanje: „Nikad više“.

„Nikada više isključivanje, nikad više obespravljenost, nikad više ubistvo, nikad više dehumanizacija. I za jevrejski narod takođe: nikada više ne budite žrtva“, rekla je Knobloh. Bol na tom mestu možda je najočigledniji onda kada rabin tu peva za pokoj duša.

Više od 41.000 žrtava

Nacisti su u Dahau doveli ljude koji su im smetali, koje su mrzeli. Bili su to protivnici nacističkog režima, komunisti, angažovani hrišćani, Jevreji, Sinti i Romi, Jehovini svedoci, homoseksualci. Za dvanaest godina, dok 29. aprila 1945. američka vojska nije oslobodila logor, tu je bilo zarobljeno više od 200.000 ljudi iz čitave Evrope. Preciznije rečeno: zbijeno na veoma malom prostoru. Do kraja rata umrlo je više od 32.000 ljudi – a novija istraživanja procenjuju da je bilo više od 41.000 smrtnih slučajeva. Otprilike četvrtina svih zatvorenika bili su ljudi jevrejske vere. Najmanje 11.250 njih nije preživelo logor.

-pročitajte još: Ko su bili obični čuvari u Jasenovcu?

Specifičnost Dahaua bio je takozvani „sveštenički blok“. Nacisti su 1940. tu doveli sveštenike raznih konfesija i iz 20 različitih zemalja. Većinom su to bili katolički sveštenici, od kojih mnogi iz Poljske. Ukupno je stradalo oko 3.000 sveštenih lica. Kad je početkom 1945. godine u logoru izbio tifus, sveštenici su se dobrovoljno prijavili da se staraju o bolesnicima. I pritom su umirali.

Nedeljama nakon što su ga američki vojnici oslobodili, logor je zbog zaraze bio zapečaćen i u strogom karantinu. Više od 10.000 ljudi, oslabljeni bolešću i višegodišnjim šikaniranjem, podleglo je i umrlo, među njima i nekoliko stotina katoličkih sveštenika.

Među zarobljenim sveštenicima bili su i Martin Nimeler (1892-1984), teolog i istaknuti antinacista, kao i holandski karmelićanin Titus Brandsm (1881-1942). On je umro u logorskoj ambulanti, nakon što su na njemu izvedeni medicinski eksperimenti. Katolička crkva ga poštuje kao sveca od 2022.

Nekoliko zatvorenika koji su preživeli, kasnije su postali biskupi. Pretpostavlja se da je poslednji bio minsterski sveštenik Herman Šajpers (1913-2016), zaređen 1937. On je u logor deportovan kao „državni neprijatelj“ i tamo je proveo više od četiri godine, od 1941. do 1945. Čak i kao star čovek sa više od 90 godina, Šajpers je odlazio u škole i na razne događaje kako bi svedočio o tom vremenu. „Morao sam kasnijim generacijama da ispričam kako je bilo u Dahauu“, rekao je jednom.

Proširenje spomen-područja Dahau

Spomen-područje Dahau, izgrađeno 1965, svake godine poseti oko milion ljudi iz čitavog sveta. Iz vremena kada je tu bio logor sačuvano je samo nekoliko zgrada. Tokom posete evropskih rabina prošlog leta, bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman najavio je proširenje područja. Osim toga, zgrade koje se trenutno koriste u druge svrhe, a pripadale su koncentracionom logoru Dahau, „biće oslobođene, jer su potražnja i broj posetilaca značajno porasli“. To proširenje, kako je najavio ministar, trebalo bi da bude završeno najkasnije do 2025. godine.

Za 90-godišnju Šarlote Knobloh Dahau ostaje mesto gde je počelo „varvarstvo u ime Nemačke“. Ona ukazuje na važnost živih sećanja, i to ne samo da bi se žrtvama vratilo dostojanstvo. Dahau je, kaže, stalni podsetnik da „ekstremizam i s levice i s desnice ugrožava veru, suživot i slobodu. On preti svemu što smo izgradili.“ A one koji u današnjoj Nemačkoj ponovo progovaraju tim jezikom varvarstva i „koji ga promovišu silom, moramo da zaustavimo na vreme“.

Da ni jedno takvo spomen-obeležje kao što je Dahau nije imuno na novo nasilje, pokazalo se 2014. godine. Tada su, jedne noći u novembru, nepoznate osobe ukrale kapiju od kovanog gvožđe s natpisom „Rad oslobađa“. Dve godine kasnije kapija je pronađena u Norveškoj, a vraćena je 2017. Okolnosti te krađe nikada nisu razjašnjene.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.