Paraolimpijske igre počinju ove srede 28. avgusta u Parizu. Francuska prestonica je spremna, a sportistkinje i sportisti raduju se nastupu na tom mega-događaju. „Sada se nalazimo na višem nivou nego pre samo nekoliko godina“, kaže za paraolimpijski atletičar iz Nemačke Johanes Flors.

Sa sličnim uzbuđenjem i velikom dozom radosti početak Igara za osobe s invaliditetom dočekuju i organizatori. Oni u idućim danima žele da ispišu uspešnu priču, sličnu onoj koja je pratila Olimpijske igre u Parizu, završene pre nekoliko dana.

„Oduševljeni smo što ćemo pronaći iste one sastojke olimpijske magije, ali u paraolimpijskom modusu, na istim onim sjajnim borilištima, kako bismo predstavili najbolje sportiste sveta“, kaže Toni Estange, šef Organizacionog odbora Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu 2024.

Kritike zbog Rusije i Belorusije

Na Paraolimpijskim igrama nastupiće oko 4.000 sportistkinja i sportista u 22 sportske discipline. Jedna od njih je i – boćanje. Pravo nastupa ima i 98 učesnica i učesnika iz Rusije i Belorusije, ali zbog sankcija, odnosno rata u Ukrajini, oni smeju da nastupe samo kao neutralni sportisti, dakle bez zastave svoje matične zemlje. Oni neće učestvovati ni na ceremoniji otvaranja Igara, a u slučaju pobede u njihovim disciplinama, neće se svirati himne Rusije, odnosno Belorusije.

„Tamo im nije mesto“, kritikovao je Fridhelm Julius Bojher, predsednik Nemačkog udruženja sportista s invaliditetom (DBS). „Ako se s Olimpijskih i Paraolimpijskih igara šalju poruke mira, ne može se onda jednom agresoru, koji napadne neku drugu zemlju i koji tamo seje smrt i propast, dati mogućnost da uz pomoć sportista na nekom takmičenju stoje pored ukrajinskih sportista“, kaže predstavnik Nemačke.

Osam sportistkinja i sportista će u Parizu nastupiti u okviru do sada najvećeg izbegličkog tima (Refugee Paralympic Team). Oni će predstavljati oko 120 miliona prognanih ljudi širom sveta. Na Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2021. nastupio je šestočlani izbeglički tim.

Prema organizatorima, uoči ceremonije otvaranja Paraolimpijskih igara prodato je više od polovine od 3,4 miliona ulaznica za 164 takmičenja u okviru Igara. U proteklih sedam godina uloženo je oko 125 miliona evra kako bi francuska metropola postala inkluzivnijom.

Paraolimpijska istorija duga 76 godina

U leto 1948. nemački neurolog Ludvig Gutman, koji je 1939. kao Jevrej pobegao od nacista u Veliku Britaniju, u Londonu je organizovao prvo takmičenje za ljude u kolicima koje je nazvao „Stoke Mandeville Games“. Tako je rođena ideja Paraolimpijskih igara koje su prvi put održane u Rimu 1960. Na njima je nastupilo 400 sportistkinja i sportista iz 23 zemlje. Od tada se Paraolimpijske igre održavaju svake četiri godine.

U Švedskoj su 1976. održane prve Zimske paraolimpijske igre. I one se takođe održavaju u četverogodišnjem ritmu. Na osnovu dogovora Međunarodnog paraolimpijskog komiteta (IPC) i Međunarodnog olimpijskog komiteta (IOC), Paraolimpijske igre se od 1988. održavaju na istom mestu na kojem su prethodno održane Olimpijske igre.

Uzori drugim ljudima

Paraolimpijske igre su jedan od najvažnijih događaja u oblasti para-sporta. Broj učesnica i učesnika kontinuirano je rastao, baš kao što je raslo i interesovanje medija. Ne radi se tu više samo o invaliditetu ljudi, već sve više o osobama, o karakterima, o motivaciji, kaže nemački para-sprinter Flors za DW, osvajač paraolimpijskog zlata u Tokiju 2021.

Za para-plivačicu i prvakinju sveta Elenu Semehin Paraolimpijske igre su mnogo više od sportskog takmičenja: „Ja to vidim kao svojevrsnu delatnost ambasadora, kao uzor za druge ljude. I zato mi je još važnije da na Igrama u našem sportu smem da predstavljam Nemačku“, kaže za DW osvajačica zlata iz Tokija pre tri godine.

Nemački tim na Paraolimpijskim igrama

Boje Nemačke će na Paraolimpijskim igrama braniti 143 sportistkinje i sportista u 18 sportskih disciplina. Nemački tim neće imati predstavnike samo u fudbalu za slepe osobe, goalballu, para dizanju tegova i para tekvondou.

„Mi se naravno nadamo sportskom uspehu, osvojenim medaljama, ali i dobrim plasmanima“, kaže Karl Kvade, šef nemačke misije na Paraolimpijskim igrama. „Nadamo se da će mnogi, u najboljem slučaju sve sportistkinje i svi sportisti, u Parizu da ostvare svoje lične najbolje rezultate.“

Nakon osvajanja najsjajnijeg odličja u Tokiju, para sprinter Flors želi ponovo na pobedničko postolje: „Moj cilj je zlatna medalja u trci na 400 metara.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku