Pregovori o dugoročnom sedmogodišnjem budžetu Evropske unije ovaj put su posebno komplikovani jer ubuduće neće biti Britanije, zemlje koja je po visini neto doprinosa bila odmah iza Nemačkei, a između 2021. i 2027. bi obim budžeta trebalo da se poveća. Preostale neto platiše, odnosno zemlje koje više uplaćuju u blagajnu zajednice nego što od nje dobijaju, nezadovoljne su, zato što će morati dodatno da uplaćuju.

Rupa zbog Bregzita

Rupa od 60-75 milijardi evra koja nastaje Bregzitom može se nadoknaditi samo mešavinom uštede i većih doprinosa, izjavio je bivši komesar EU za budžet Ginter Otinger, koji je nacrt sedmogodišnjeg plana već predstavio u maju 2018. Pored toga, Evropska komisija želi da daje više novca za „moderne" zadatke poput zaštite klime, naučnih istraživanja, zaštite granica i politike migracije. Štedeće se na subvencijama za poljoprivredu i strukturnu pomoć siromašnim regionima EU.

Manjim neto platišama, takozvanoj „štedljivoj četvorki", (Austrija, Holandija, Danska i Švedska) ovakav razvoj ne odgovara. Insistiraju na tome da budžet EU do 2027. ostane na nivou od jednog procenta ekonomske proizvodnje ili 1.000 milijardi evra - odnosno da ne raste. To je otprilike ista vrednost kao poslednjih sedam godina - ali sa Britanijom.

Nemačka, nominalno najveći platiša sa 14 milijardi evra godišnje, 1000 milijardi vidi kao „polaznu tačku" za pregovore, pa bi bila spremna da plati više. Nemački neto doprinosi bi mogli da se povećaju na 25 ili, u zavisnosti od scenarija, čak 33 milijardi evra godišnje do 2027.

Svete subvencije za poljoprivredu

Međutim, ministar finansija Olaf Šolc (SPD) zahteva da se sredstva EU troše više za moderne zadatke, a manje za poljoprivrednu i strukturnu pomoć. Šolc je odbio kompromisni predlog predsednika Saveta EU Šarla Mišela i pozvao na „novi početak pregovora". Mišel je imao obzira prema neto platiši Francuskoj, koja odlučno odbacuje smanjenje izdataka u agraru. Francuski i poljski poljoprivrednici nominalno su najveći korisnici ovih usluga.

Neto primaoci, odnosno zemlje na jugu i istoku EU koje primaju više novca od zajednice nego što uplaćuju, žele da sačuvaju status kvo. Zemlje poput Litvanije, Portugala, Grčke, Poljske ili Mađarske imaju koristi od strukturnih fondova i poljoprivrednih subvencija. One su manje zainteresovane za nove zadatke poput migracionih fondova ili zaštite klime. Ipak, znaju da će se ukupne donacije smanjiti. Nacrtom budžeta predviđeno je da oko 25 odsto svih sredstava „treba da bude relevantno za zaštitu klime". Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen insistira na prioritetu „Zelenog dila", odnosno orijentaciji politike EU prema interesima zaštite životne sredine.

Evropska komisija namerava da iskoristi pregovore oko budžeta kako bi urazumila buntovne članice EU koje se ne pridržavaju principa ustavne države. To se pre svega odnosi na Mađarsku i Poljsku, protiv kojih se vodi zvanični „postupak vladavine zakona" prema članu 7 Ugovora o EU. Ubuduće će se pomoć isplatiti samo ako Komisija potvrdi da je kod primaoca vladavina zakona u redu.

Manje novca za neposlušne

Pod pritiskom Mađarske i Poljske, predsednik Saveta EU Čarls Mišel predložio je da se plaćanja obustave samo ako kvalifikovana većina zemalja članica odobri ovu kaznu. U praksi, međutim, takvu većinu bi bilo teško postići. Stoga je nemački ministar finansija Olaf Šolc odbacio takvu verovatno neefikasnu uredbu. Poput Evropskog parlamenta, Nemačka insistira na tome da se sankcije uvode automatski ukoliko se države članice ne usprotive kvalifikovanom većinom, što bi takođe u praksi bilo i malo verovatno.

Na kraju, kompromis oko višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF), kako se budžet naziva u žargonu EU, moraju da dogovore sve države članice. Svaka država članica ima pravo veta, što pregovore čini izuzetno teškim i složenim. Evropski parlament takođe mora da odobri budžetski okvir, a predsednik David Sasoli je žestoko kritikovao prethodne nacrte. Ovim se rizikuje „da Evropa zaostaje za sopstvenim ciljevima i da se ne može takmičiti sa drugim međunarodnim igračima kao što su SAD ili Kina", rekao je Sasoli u Briselu.

Početne pozicije

Evropski parlament zahteva 1,3 posto evropskog ekonomskog proizvoda kao budžet EU. To bi za sedam godina bilo oko 300 milijardi evra više nego što neto platioci trenutno žele da doprinesu. Komisija EU planira 1,11 procenata. Predsednik Saveta EU Šarl Mišel predlaže 1,07 procenata.

Veliko cenjkanje počinje na spcijalnom samitu u četvrtak. Većina diplomata iz EU smatra da se sporazum ne može postići na ovom prvom sastanku. „Još smo jako udaljeni. Sada svi moraju da pokažu da se bore za svaki cent", rekao je iskusni posmatrač. Dogovor se očekuje najranije u maju prilkom drugog specijalnog samita.

Ovaj škakljiv problem možda neće biti rešen ni do nemačkog predsedevanja EU, u drugoj polovini godine. Tada bi najveći neto platišaj bio i službeni posrednik. „Možda to pomogne", kaže pomenuti diplomata EU sa osmehom. Sigurno je samo jedno: „Na kraju će se nekako složiti. To je dobra vest."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android