Nedavno u vozu, opet ista priča. Kondukterka je kontrolisala karte i svi putnici su izvadili svoje karte, a samo je Nur Al Zubi, jedina u vagonu, uz kartu morala da pokaže i lična dokumenta. A ako ne pokaže, zapretila je kondukterka, ona će odmah da pozove policiju. Za rođenu Sirijku su situacije poput te već odavno normalna pojava. „Postoji taj svakodnevni rasizam“, kaže ona za DW. „Ali, nakon šest godina u Geri, ja sam se na to navikla. I uglavnom znam kako s tim da se nosim.“

Al Zubi radi kao referentkinja u Savetu za izbeglice pokrajine Tiringije. I ne razmišlja o selidbi – pa čak ni u slučaju da na pokrajinskim izborima u nedelju pobedi Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koju je nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka klasifikovala kao „desno ekstremnu“ organizaciju.

Tiringija je njena domovina, kaže Nur Al Zubi, socijalna radnica koja je 2020. dobila i nagradu grada Gere (oko 95.000 stanovnika) za integraciju, konkretno za jedan novinski projekt s izbeglicama. Nakon slučaja u vozu dve starije žene su je ohrabrile i pružile joj podršku. Možda je i to razlog zašto je odlučna u nameri da ostane u Geri.

„Broj birača AfD-a je porastao, ali isto tako i broj Nemaca koji se angažuju oko kulture dobrodošlice (Willkommenskultur, prim.red).“ Sirijka ipak kaže da zna i neke ljude koji razmišljaju o tome da napuste Tiringiju u slučaju da AfD pobedi na izborima. „Ali nemaju baš svi migranti i migrantkinje iz Tiringije tu mogućnost. Izbeglice i tražioce azila zakonske restrikcije obavezuju na to da moraju da ostanu tri godine u Tiringiji.“

A u toj saveznoj nemačkoj pokrajini već se odavno zaoštrio ton prema migrantkinjama i migrantima. Nedavni napad nožem u Zolingenu, odnosno trostruko ubistvo za koje se tereti jedan sirijski državljanin, verovatno će dodatno uticati na pogoršanje raspoloženja.

Al Zubi je svesna da mora da bude oprezna. Oprezna kada vidi da ljudi u publici tokom nastupa šefa pokrajinskog odbora AfD-a u Tiringiji Bjerna Hekea u decembru 2023. uzvikuju nacističke parole. Ili kad se svakog ponedeljka u gradu okuplja povorka ljudi koji na ulicama uzvikuju poruke usmerene protiv migranata.

Čega se ona boji u slučaju snažnog zaokreta udesno na izborima u nedelju? „To znači da ćemo u javnom prostoru biti izloženi još većoj dozi rasizma. Da to neće ostati samo na verbalnim uvredama, već da će biti i fizičkog nasilja. Toga se bojim, pogotovo kad čujemo što se nedavno događalo u Velikoj Britaniji, u Sautportu“, kaže.

Strahovi migranata od pobede AfD-a

Al Zubi nije usamljena kad se radi o mračnom pogledu u budućnost: 150 kilometara istočnije od Gere i Ismaila Davula iz Drezdena muče iste misli. Rođen je u Turskoj, a 2006. je došao da studira u Nemačku, u pokrajinu Saksoniju. I već jedanaest godina radi u Savetu za strance u Drezdenu. Davul se prvenstveno brine o mladim migranatima, ali ima sluha i za brige njihovih roditelja.

„Neki su me već pitali u kom smeru ide sve ovo što se događa u Saksoniji? I šta bi to značilo ako AfD pobedi? Da li će naša životna situacija onda da se promeni? Raspoloženje ja sasvim jasno: sve ljude zaista muči strah“, kaže.

I Davul često čuje za ljude koji razmišljaju o selidbi iz Drezdena u slučaju da AfD pobedi na izborima u Saksoniji. Onda on sa svojim timom pokušava da te ljude umiri. Kaže da će se demokratske stranke u skupštini grada boriti protiv skretanja udesno. Kaže im da se situacija neće promeniti preko noći. I da će i ubuduće na licu mesta da deluju savezi za strance, odnosno razne organizacije civilnog društva. Ali, deo tužne slike u gradu jeste i činjenica da su migrantkinje i migranti sve češće meta raznih napada, kako za DW potvrđuje i socijalni radnik Davul.

„Nekada su napadi na nekog migranta bili veoma retki i pojedinačni slučajevi. Tada je i medijska pažnja bila mnogo veća. Slale su se i poruke da tako nešto ne sme da se događa. A danas čujemo da svakog dana napadnu neku migrantkinju ili nekog migranta, da ih vređaju ili čak da ih pljuju. Zbog izgleda, zbog boje kože ili samo zbog akcenta. Na ulici je to danas nažalost tako.“

Ne boje se svi migranti pobede AfD-a

I dok su mnogi migranti zabrinuti zbog mogućnosti da AfD pobedi na izborima u Tiringiji i Saksoniji, ima i onih ljudi migrantskog porekla koji će na listićima zaokružiti baš AfD – desničarsku, a delom i ekstremno desno stranku koja često huška protiv izbeglica, stranku koja je u javni prostor ubacila i pojam „remigracija“. Kako je to moguće? AfD cilja pre svega na podršku birača turskog porekla koji inače biraju Erdogana. I na Nemce koji potiču iz Rusije (Russlanddeutsche), kaže za DW Ozgur Ozvatan, politički sociolog s berlinskog univerziteta Humbolt.

„Cilj je pre svega da se kod ljudi probudi nacionalni ponos, da se kaže da u načelu nije ništa loše imati taj nacionalni ponos. Video s porukom u korist Erdogana, na primer, emocionalno dira ljude turskog porekla. A za Nemce ruskog porekla koristi se sledeći narativ: da su morali da se odreknu svog jezika, da se od njih zahtevalo da što je pre moguće počnu da pričaju nemački, da su još uvek nevidljivi u društvu i da su pre 30 godina morali da se odreknu svega.“

Poruka koju AfD dakle upućuje biračima migrantskog porekla je jasna: vi ste nakon dolaska u Nemačku morali krvavo da radite da nešto steknete, a novim, današnjim imigrantima, sve se poklanja. Ta teza, kako kaže Ozvatan, nije tačna, ali ona cilja na ono što ljudi misle da je istina, ono što osećaju. Pogotovo na društvenim mrežama poput TikToka, AfD se veoma trudi oko mladih migrantkinja i migranata. U to se ulaže mnogo novca, a angažuju se i influenseri migrantskog porekla. Računica je jasna, kaže Ozvatan: AfD samo uz pomoć glasova ljudi migrantskog porekla može da postane tzv „narodna stranka (Volkspartei), koju podržavaju širi slojevi građana (ono što su do sada bili CDU ili SPD, prim. red.)

„AfD je naučila kako se na društvenim medijima komunicira sa svakom ciljnom grupom. AfD je veoma dobro shvatila da, zahvaljujući algoritmima na platformama, mogu ciljano da plasiraju suprotne pozicije. Za antidemokratske stranke to je svet u kojem one imaju strukturnu prednost nad konkurencijom: redukova izraz i lažni sadržaji imaju virulentniji potencijal.“ Jednostavno rečeno: takvi sadržaji se mnogo brže šire društvenim mrežama.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku