Nemačka vlada jutros se probudila usred noćne more – Donald Tramp će biti predsednik SAD. A jaka je bila želja i nada da će, posle dokazanog transatlantičara i multilateraliste Džozefa Bajdena, Kamala Haris nastaviti tu tradiciju. Međutim, Tramp je iznenađujuće brzo i ubedljivo dobio izbore.

Sada je savezna vlada nepripremljena, kritikuje Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku: „Bila je greška toliko se oslanjati na demokrate“, ocenjuje Hof za DW. „Poseban odnos koji je kancelar negovao s predsednikom Bajdenom bio je možda ipak malo previše jednostran. Sada će se isprva osvetiti to što nema kontakata s Trampovim ljudima.“

U Berlinu su još živa sećanja na prvi Trampov mandat, od 2017. do 2021. Tramp je još tada dovodio u pitanje NATO i pretio povlačenjem američke vojske iz Nemačke. Njegova kritika na račun Nemačke i drugih zemalja NATO bila je jasna: koriste vojnu zaštitu SAD, a ne doprinose dovoljno sopstvenoj odbrani.

Za nemačku vladu sada je ključno da „nadoknadi propuste“, smatra Hening Hof. „Potreban je mnogo jači signal da su Evropljani, a posebno Nemci, zaista spremni da preuzmu veći teret odbrane. Ako nastavimo da se provlačimo i tvrdimo da imamo posebna sredstva (za Bundesver), te da zbog toga budžet za odbranu treba minimalno da raste, to neće impresionirati nikoga u Vašingtonu – nije ni sada, a pogotovo neće pod Trampom.“

Diktirani mir za Ukrajinu?

Verovatno ništa neće biti toliko pogođeno predstojećom promenom u Beloj kući kao rat u Ukrajini. To je ključno pitanje i za nemačku vladu: šta će biti s podrškom Ukrajini? Jer, SAD daleko najviše podržavaju Ukrajinu, oružjem i novcem, a Nemačka je odmah iza njih.

Predsednik Džozef Bajden i kancelar Olaf Šolc obećali su Ukrajini podršku „sve dok to bude potrebno“, dok Donald Tramp namerava da brzo okonča rat. Barem tako tvrdi. To bi verovatno značilo da bi Ukrajina bila primorana da se odrekne velikih delova teritorije koje je Rusija okupirala.

No, kako će američka politika prema Ukrajini izgledati pod Trampom – „ne znamo“, rekao je pre izbora stručnjak za bezbednost Niko Lange za DW. „Ne može se reći da će Donald Tramp prodati Ukrajinu. Posebnost Trampa je to što se njegove odluke teško mogu predvideti.“

Ako bi Tramp pokušao da postigne dogovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o završetku rata na štetu Ukrajine, a mimo Kijeva i njegovih saveznika, Hening Hof smatra da bi to moglo biti primamljivo za Berlin. Nemačka vlada bi mogla to iskoristiti kao alibi: „Mi bismo rado uradili više, ali, eto, Amerikanci! To je opasnost koju vidim.“

Nemački izvoz u SAD bi mogao dodatno da poskupi

SAD su jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke, zbog čega ekonomska politika Vašingtona ima direktan uticaj na tu zemlju. Tokom kampanje, Tramp je u slučaju pobede najavio carinu od 60 procenata na američki uvoz iz Kine i 20 procenata na uvoz iz ostatka sveta. To bi značajno poskupelo nemačke proizvode u SAD. Posebno bi bile pogođene automobilska i farmaceutska industrija. To bi bio „veliki kamen oko vrata nemačkoj izvoznoj industriji“, strahuje Hening Hof.

Zbog toga su mnogi predstavnici nemačke industrije zabrinuti. U istraživanju Ifo instituta sprovedenom dve nedelje pre izbora, 44 procenta ispitanih preduzeća izrazilo je bojazan od negativnih posledica u slučaju Trampove pobede. Samo pet procenata očekuje pozitivne efekte, dok 51 odsto ne vidi razliku. Samo zbog najavljenih carina, nemački izvoz u SAD bi opao za skoro 15 procenata, procenjuje ranija studija Ifo instituta.

Za Nemačku su moguće i indirektne posledice carinskih barijera, ukazuje Andreas Baur iz Ifo instituta za DW: „Može se naravno pretpostaviti da će reagovati trgovinski partneri, posebno Kina. A možda najveća briga jeste da ne upadnemo u spiralu eskalacije koja bi mogla da dovede do globalnog trgovinskog rata.“

Međutim, nemačkoj izvozno orijentisanoj privredi nije bilo lako ni pod aktuelnom vladom Bajden-Haris. I Tramp i Haris su u kampanji isticali značaj jačanja domaće industrije i vraćanja radnih mesta u zemlju, podseća predsednik Saveza nemačke industrije Zigfrid Rusvurm.

Andreas Baur to potvrđuje. Bajden je zadržao carine na kineski uvoz koje je uveo Tramp, a neke je čak i povećao. „Velika razlika između Trampa i Haris je u odnosu prema saveznicima. Trampova retorika je jasna: SAD protiv ostatka sveta“, dok je Haris, kako se čini, bila svesna da su SAD potrebni saveznici.

Tramp: Nemačka primer kako ne treba postupati

Jedan od najvažnijih projekata nemačke vlade je zaštita klime. Plan je da Nemačka postane klimatski neutralna i da preuredi celokupno energetsko snabdevanje i privredu u skladu s klimatskom neutralnošću.

Pod vladom Bajden-Haris, Nemačka je imala snažnog saveznika u tom pogledu. Međutim, Trampova pobeda na izborima nagoveštava mogućnost povlačenja iz klimatskih obaveza, što će dodatno otežati napore nemačke vlade da postigne međunarodne obavezujuće propise za ograničavanje emisije CO2.

Donald Tramp je Nemačku više puta isticao kao negativan primer. Bilo da je reč o politici otvorenih vrata za izbeglice 2016. Angele Merkel ili trenutnoj energetskoj politici koja se oslanja na obnovljive izvore umesto na ugalj, naftu i nuklearnu energiju, Tramp smatra da je Nemačku primer kako NE treba postupati.

Sada nemačka vlada ponovo mora da se suoči s Trampom kao predsednikom, i to u pitanjima bezbednosti, trgovine i klimatskih promena. „Bojim se“, kaže Hening Hof, „da će se mnogo toga što smo videli tokom Trampovog prvog mandata ponoviti: pritisak na Nemačku, antipatija prema Nemačkoj, to nije sada nestalo.“

Biće zanimljivo videti prve transatlantske susrete posle Trampovog povratka u Belu kuću u januaru.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je 2016. bio ministar spoljnih poslova, nazvao je Trampa tada, za vreme izborne kampanje, „propovednikom mržnje“. Do sada je Štajnmajer bio pošteđen zvanične posete Trampa Nemačkoj.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku