„U Srbiji, najvećoj i najvažnijoj zemlji Zapadnog Balkana, u nedelju se održavaju parlamentarni izbori planirani isprva za april, ali odloženi zbog pandemije“, piše ugledni nedeljnik Špigel na svom portalu. „Ubedljivi pobednik biće Srpska napredna stranka državnog predsednika Aleksandra Vučića.“

Navodi se da u Srbiji predsednik i vlada „dopuštaju sebi da otvoreno krše Ustav“, da „sistematski zanemaruju građanska prava“, „po potrebi prilagođavaju izborna pravila“ i da je „politička korupcija svakodnevica“.

„Kao predsednik, Vučić treba da ima malobrojne pretežno reprezentativne moći, ali zapravo je samodržac u Srbiji. Javni i medijski prostor godinama zaposeda masovno, a od izbijanja korona-krize gotovo potpuno. Ta sveprisutnost podseća na Orvelovog Velikog Brata“, dodaje Špigel.

„Vučić se pri tome predstavlja kao otac nacije, vođa i spasilac Srbije. Političke i ekonomske mere najavljuje u prvom licu.“

U tekstu se dodaje da Vučićev „patetično ispoljeni patriotizam“ često nailazi na plodno tle. „Ali deo njegovog uspeha je u tome što njegova SNS sa stotinama hiljada članova funkcioniše kao veliki klijentelistički aparat“.

Dopisnik Špigela primećuje da su „tihi i retki“ kritički tonovi iz Brisela prema Zapadnom Balkanu – a posebno prema Srbiji. „Razlog je što je Vučić najuticajniji državnik regiona. On najpre može da se pobrine za stabilnost. Ili za eskalacije, kako je prethodnih godina po potrebi činio u odnosima u BiH, na Kosovu, u Makedoniji ili Crnoj Gori.“

U sličnom tonu piše bečki Viner cajtung, navodeći da se Vučić tokom epidemije ukazao kao „sveprisutni krizni menadžer: zaštitne maske, respiratori, 100 evra za svakog punoletnog – o svemu tome se izgleda stara lično Vučić, barem ako je verovati najvažnijim srpskim medijima koji izveštavaju blagonaklono prema predsedniku“.

Politikolog Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku opisao je u razgovoru za Viner cajtung sistem u Srbiji kao „fantomsku demokratiju“. „Radi se o formi vladavine u kojoj su demokratske procedure i dalje prisutne i koriste se, ali su tehnike vladanja autoritarne“, rekao je Džihić. On je dodao da Vučićeva „zaljubljenost u moć poprima bezmalo mesijanske obrise“.

List dodaje da „najvažniji opozicioni savez u zemlji“ bojkotuje izbore zbog svega toga. „Ali kroz bojkot je opozicija, koja prema anketama uživa podršku jedva deset odsto građana, i samu sebe izbacila iz igre“, piše Viner cajtung.

Drugi veliki bečki list, Standard, analizira koliko je Srbija u poslednje četiri godine napredovala ka EU i zaključuje da je u većini oblasti – nazadovala.

„Možda bi se dalo pomisliti da će građani, koji su većinski pristalice ulaska u EU, na izborima kazniti manjak angažmana svoje vlasti. Ali to nije slučaj. I to se čak ne može prebaciti ni srpskoj Vladi ili srpskom predsedniku. Jer predstavnici EU naprosto ne govore jasnim rečima kada je u pitanju Srbija“, piše list i dodaje:

„Razlozi su oprečni: sa jedne strane, mnoge države EU, pre svih Francuska, uopšte ne žele proširenje EU i srećne su ako pristupni proces propada. Sa druge strane, veruju da Srbiji moraju izaći u susret kako bi balkanska država priznala nezavisnost komšijske zemlje Kosova.“

Jedan neimenovani diplomata je za Standard odnose Srbije i EU opisao „kao loš brak u kojem se niko ne usuđuje da se razvede“. Novinarka lista konstatuje da bi bilo poštenije zvanično prekinuti pristupne pregovore jer inače se „nanosi voda na vodenicu onih koji ne žele demokratiju“.

„A zapravo srpskoj Vladi i predsedniku polazi za rukom da predstave stanje tako kao da zbilja postoji pristupni proces, ali da EU naprosto ne želi da integriše Srbiju“, dodaje Standard.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android