Okrugli sto opozicije, gde se razgovaralo o izbornim uslovima, prošao je bez većeg interesovanja javnosti. Tema je stara, uslovi jednako loši, a na onome što je trebalo da bude okupljanje svih opozicionih aktera nije bilo najvažnijih – studenata.

Tema je bila revizija biračkog spiska. „Na kraju ove borbe čekaju nas izbori i važno je da ne budemo pasivni već progresivni i da pokušamo da makar malo popravimo izborni ambijent za taj dan“, rekao je Miroslav Aleksić, prvi čovek Narodnog pokreta Srbije koji je pozvao na okrugli sto u sredu.

Ipak, osim studenata, nedostajali su još neki – Demokratska stranka, koalicija Nada, vanparlamentarni pokret Kreni-Promeni, inicijativa ProGlas. 

I kritike okruglog stola bile su očekivane – bez studenata, kažu mnogi, to slabo vredi.

Alek Kavčić, osnivač istoimene fondacije, rekao je da su studenti pokretači i nosioci talasa, te da oni ulogu pozivara za okrugli sto nisu još nikome prepustili. Zlonamerno je, smatra Kavčić, oduzimati im inicijativu, sopstvenim istrčavanjem.

Bojan Klačar, izvršni CeSID-a, koji je bio učesnik okruglog stola, veruje da su studenti doneli stratešku odluku šta su im prioriteti.

„Procena je studenata da mogu da mobilišu javnost da izađe na izbore, bez obzira na to što su izborni uslovi nejednaki“, priča Klačar za DW.

„Drugi deo opozicionog spektra smatra da ta dva procesa ne moraju da se isključuju, što je bio između ostalog jedan od povoda za sastanak opozicije. A to je ideja da može da se radi i na izbornim uslovima i da se izađe na izbore“, dodaje Klačar.

Vučić u svakoj trci

Predstavnici vlasti su na okrugli sto takođe reagovali kako se očekivalo. Predsednica Skupštine Ana Brnabić na Iksu je napisala da „blokadersko-zgubidanska koalicija“ može na izbore samo ako na njima ne učestvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Njen komentar dolazi povodom navodnog dokumenta sa tog okruglog stola, koji kao „neophodni korak“ navodi odvajanje funkcije predsednika republike od partijske kampanje.

U sve izborne trke do sada SNS je išla sa imenom Aleksandra Vučića u nazivu liste i u kampanji. I to iako se on ne kandiduje ni za poslanika, pogotovo ne na lokalnim izborima.

Dok se traljavi pregovori o izbornim uslovima razvlače godinama – povremeno uz posredovanje iz EU – kao da u opozicionoj javnosti preteže stav da od poboljšanja izbornih uslova nema ništa, i da se mora pobediti u ovim uslovima. Kao DOS na izborima 2000. godine.

Pobeda bez uslova?

Neka ispitivanja javnog mnjenja, koja predsednik Vučić redovno nipodaštava, sugerišu da bi potencijalna „studentska lista“ mogla da pobedi.

Agencija Sprint Insight objavila je da bi, u slučaju da na izborima postoje samo studentska i Vučićeva lista, ova prva pobedila 55 prema 42 odsto.

Politikolog Aleksandar Ivković za DW kaže da je zato vladajućoj koaliciji u interesu da zadrži stvari kakve jesu.

„Na nacionalnom nivou, u situaciji kada je rezultat relativno tesan, ne mogu se zanemariti izborni uslovi kao faktor prednosti vlasti jer upravo to može da napravi ključnu razliku“, kaže on.

No, dodaje, to ne znači da su velike šanse da se uslovi poprave. „Upravo suprotno, vlasti je sada još manje u interesu da napravi bitnije ustupke.“

Podseća da se opozicija delila na dve kolone – one koji idu na izbore i one koji bojkotuju i to upravo zbog izbornih uslova. U korenu toga je zabluda da je postojala realna šansa da se izborni uslovi unaprede, kaže naš sagovornik.

„To ne znači da ne treba pokušavati postići poboljšanja gde god je moguće – recimo, transparentnost rada RIK-a je jedna od retkih pozitivnih pomaka poslednjih godina – ali treba se odnositi prema toj temi uz realistična očekivanja“, zaključuje Ivković.