Predsednik Evropskog Parlamenta Martin Šulc je odmah nakon letnje pauze odaslao jasnu poruku u smeru Minska. On je uoči parlamentarnih izbora u ovoj zemlji predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku poručio da se od njega očekuje sprovođenje političkih reformi. Na prvom mestu zahteva iz Brisela našlo se oslobađanje političkih zatvorenika u Belorusiji i uspostavljanje „demokratskih standarda“.

Dvostruka strategija

Ali politika Evropske unije prema Minsku nije uvek tako nedvosmislena i jasna. Evropska ministarka spoljnih poslova Ketrin Ešton govori o „dvojnoj strategiji“. „S jedne strane su tu ciljane sankcije, a s druge dijalog s civilnim društvom“, kaže Ešton. Ali EU je uvek iznova pokušavala da uspostavi dijalog i sa samim Lukašenkom. Belorusija je tako, uprkos masivnim pritiscima na opoziciju, ušla u program „Istočnog partnerstva“ čiji je cilj približavanje nekoliko bivših sovjetskih republika standardima EU. Neko vreme se i sam Lukašenko trudio da poboljša odnose s Briselom te je obećavao otvoreniju politiku. U to vreme je i nemačka policija pružala materijalu i aktivnu pomoć u obuci i svojim beloruskim kolegama, što se sada žestoko kritikuje i oko čega je tokom ljeta izbio skandal.

Sankcije bez učinka

Ipak, u odnosima Brisela i Minska ipak prevladavaju kritika i držanje odstojanja. To se posebno pooštrilo nakon predsedničkih izbora u ovoj zemlji 2010. kada su vlasti u Minsku s do tada neviđenom brutalnošću ugušile kritike opozicije. Najkasnije od ovih događaja se na Belorusiju gleda kao na „poslednju diktaturu u Evropi“. Brisel je odgovorio sankcijama: od 2011. za Belorusiju je na snazi zabrana uvoza oružja iz zemalja EU, a mnogim vodećim osobama Lukašenkovog režima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju. Ali ni Minsk ne spava. Nakon što su švedski aktivisti letos izveli akciju bacanja plišanih medvedića s demokratskim porukama iz aviona, Lukašenko je oterao sve švedske diplomate iz zemlje – ruku na srce, i Stokholm je uradio isto sa beloruskim diplomatama. Sve u svemu, sankcije do sada nisu pokazale preterani učinak. Lukašenkov imidž u zemlji je pretrpeo malu štetu, a vrhuška u zemlji se ljuti što svoj novac ne može da troši u nekom od mondenskih evropskih letovališta, ali to baš previše nije poljuljalo pijedestal režima.

Narod se nada pomoći – iz Moskve

Kakva je budućnost odnosa Brisela i Minska? Neki, poput austrijskog ministra spoljnih poslova Mihaela Špindelegera, nadaju se da će Lukašenko popustiti. „Na kraju krajeva mu ne ostaju nikakve druge alternative“, rekao je austrijski političar. Dobra poznavateljka situacije u Belorusiji Gizele Bose sa Univerziteta u Mastrihtu, međutim, smatra da će Lukašenko i dalje igrati na dosadašnju kartu naizmeničnog okretanja Rusiji i Evropi. „Ako ikome pođe za rukom da okrene Lukašanka, to će biti Moskva“, zaključuje Bose. Trenutno i stanovništvo Belorusije tendira približavanju Moskvi. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, stanovnici, što se privrede tiče, više očekuje od Rusije nego od EU. U opoziciju veruje malo ko. Tako bi na kraju pobednik parlamentarnih izbora u Belorusiji mogla biti – Rusija.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Krajcer
Odg. urednik: Nemanja Rujević