Motivisan shvatanjem da se kraj istorije i nije ni desio, festival nas izborom predstava vraća velikim naracijama i „klasičnim“ političkim problemima za koje smo, kako kažu u Bitefu, naivno mislili da smo ih prevazišli.

U estetskom pogledu, 51. Bitef markira jednu od značajnijih tendencija u savremenim izvođačkim umetnostima, a to su predstave dugog trajanja, takozvane „durational performances“. „Duge predstave su alternativa stilu, ritmu života, brzini, histeriji. Naglasak je na spoljašnjem vizuelnom efektu, kratkim brzim rezovima, što mi se čini kao jedan novi oblik varvarstva“, objašnjava za DW umetnički direktor festivala Ivan Medenica.

„Bez vremena i prepuštanju vremenu i protoku vremena, mi nemamo mogućnosti ni da osetimo ljubav, ni da imamo estetski doživljaj, ni da artikulišemo neke prave i duboke misli, tako da samo to trajanje jeste političnost ovih predstava“, dodaje on.

24 sata pozorište

Estetski i tematski okvir festivala oličeni su u predstavi „Olimp, u slavu kulta tragedija“, prema konceptu i u režiji Jana Fabra, kojom će festival biti otvoren u subotu. Maratonska predstava od 24 sata bez pauza, zasniva se na celokupnoj grčkoj mitologiji, onako kako je ona artikulisana u Homerovim epovima i tragedijama Sofokla i Euripida.

„U pogledu osećajnosti ili spiritualnosti, ova predstava ponajpre predstavlja obnavljanje Dionisovog kulta u savremenom ključu, sa svim onim što je u njemu užasavajuće, zavodljivo, opasno, ali pre svega lepo, uzbudljivo i katarzično. Kao takva, predstava Olimp je veličanstvena oda životu“, priča Ivan Medenica.

Za vreme trajanje predstave, u „Sava centru“ će biti postavljen čitav „Bitef grad“. U foajeu će moći da se spava, ruča, odmara, vežba i istovremeno na ekranima prati prenos predstave bez tona. Biće postavljen ugao za čitanje, gde će posetioci moći da dobiju tablete na kojima će biti sve tragedije iz predstave, a u bašti je predviđen i kutak za pušače gde će u jednom periodu nastupati i di-džejevi.

Epsko u čitavom konceptu biće i učešće Radio-televizije Srbije koja će raditi prenos celokupnog događaja. Na prenosu će biti angažovano sto ljudi i 12 kamera, a za realizaciju ideje bilo je neophodno na noge dići celu televiziju, kaže reditelj prenosa Miško Milojević. „To je veliki profesionalni i kreativni izazov, bez presedana na ovim prostorima. Morali smo da istumbamo čitavu programsku šemu trećeg kanala na kojem će biti emitovan prenos“, priča Milojević.

Izuzev prenosa iz pozorišne sale, u „studiju“ će se voditi i razgovori sa oko četrdeset gostiju. Među njima će se naći teatrolozi, reditelji, glumci, muzičari, ali i gledaoci koji odlaze i vraćaju se na predstavu koji će prenositi svoje utiske o tom pozorišnom maratonu.

Od biblijskih mitova do 1001 noći

S konceptom koji „Olimp“ donosi na ovogodišnji Bitef domaća publika nije imala mnogo prilika da se susretne. Upravo je predstava „Kvizula“, koja će biti odigrana večeras kao svojevrstan prolog, posejala seme pre mnogo godina i to upravo na Bitefu, ali je tada predstavu pogledao vrlo mali broj ljudi. Ona je tom prilikom odigrana u punom trajanju od 24 sata, a ove godine dolazi u vidu „polumaratona“ od šest sati.

„Ona ima strukturu zasnovanu na glumačkim improvizacijama, tako da možete stalno da je apdejtujete i glumci to i rade. To je zapravo kviz gde imate dva glumca koji iz šešira izvuku pojam i o njemu diskutuju uz mnogo improvizacija. To je ona vrsta vrlo pametnog engleskog humora, ali je istovremeno vrlo politička i pojmovi koji se uvode su pojmovi koji dolaze iz savremenog sveta“, priča Medenica.

Njen povratak na festival, kaže, predstavlja i jedan vid priznanja nekome ko je prvi počeo da tretira fenomen dugog trajanja u savremenom pozorištu i ko taj tretman tretira i u satima i u godinama, jer predstava aktivno živi punih dvadeset godina.

Domaća produkcija do sada je iznedrila predstavu „Galeb“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a na Bitefu će ovdašnju tradiciju nastaviti da gradi predstava „Carstvo nebesko“ koja nastaje u koprodukciji Narodnog pozorišta i Bitef teatra, a koja će premijerno biti izvedena u okviru glavnog programa festivala. Ona je zasnovana na srednjovekovnoj srpskoj epici, a koliko će trajati još uvek je nepoznanica, ali je izvesno da to neće biti manje od četiri sata, imajući u vidu da će se jedan deo predstave igrati u jedom, a drugi u drugom pozorištu.

U postavljenom tematskom i estetskom okviru svoje mesto su našle i predstava „Biblija, prvi pokušaj“ koja traje oko tri i po sata i zasniva se na biblijskim mitovima, ali i iranska predstava „(Sa)slušanje“. „Uz malo kritičarskog domaštavanja, moglo bi se reći da ova predstava obnavlja drevnu persijsku tradiciju kazivanja priča i tako se nadovezuje na liniju bazičnih civilizacijskih narativa, koji nas od grčke mitologije, preko Biblije, dovode do srpske epike iz srednjega veka i Priča iz hiljadu i jedne noći. Ona označava prelaz iz drevne prakse pripovedanja u aktuelnu tematiku, jer ona tretira pitanje položaja žene u današnjem Iranu“, piše o predstavi Ivan Medenica.

Izlet u Vojvodinu

Ako nije maraton u dužini predstava, onda je maraton u obimu i sadržaju, kažu organizatori i najavljuju i odlazak u subotičko „Narodno pozorište“ i pozorište „Deže Kostolanji“ s idejom da se u okviru festivala predstavi i pozorišna produkcija na mađarskom koja je nastala u Vojvodini.

Publika koja će doći zajedno organizovanim prevozom iz Beograda imaće priliku da pogleda tri predstave, i to „Kapitalizam, geometrijskim redom izložen“ Zlatka Pakovića, „Kičmu“ Veljka Mikovića i „Četiri ujutru“ u režiji Selene Spahić.

„Pozorište na mađarskom se izdvaja svojim performativnim izvođačkim aspektima, specifičnim stilom glume, izrazito telesnim i energičnim glumcima koji daju sve od sebe na sceni“, priča umetnički direktor Bitefa za DW. „Te predstave su i vrlo politične. Primera radi, Kapitalizam se bavi kritikom savremenog kapitalizma i ona je u vezi sa odnosom savremenih kapitalističkih neoliberalnih društava prema migrantskoj krizi, a polazište za predstavu jeste upravo položaj migranata u Subotici.“

„Bitef je biblija nemačkog teatra“

Neizostavni deo festivala od njegovog osnivanja jeste i nemački teatar. Na Bitefu su nastupale najznačajnije pozorišne kuće iz Nemačke, poput pozorišta „Maksim Gorki“, „Folskbine“ i „Šaubine“. Komentarišući izbor predstava tokom proteklih godina, predstavnica Gete instituta je na prošlogodišnjoj najavi Bitefa u Berlinu rekla da taj izbor predstavlja „bibliju savremenog nemačkog pozorišta“.

„Naša podrška Bitefu ne prestaje od njegovog osnivanja. Mi imamo potpuno poverenje u kompetenciju selektora festivala sa zasluženo sjajnim renomeom“, kažu za DW u Gete institutu u Beogradu.

Ove godine u glavnom programu učestvuju dve predstave mladog nemačkog reditelja turskog porekla Ersana Montaga  – „Sneg“ i „Istrebljenje“. Prva je bazirana na knjizi Orhana Pamuka i preispituje odnose Nemačke i Turske, dok se druga bavi kritikom savremenog sveta kroz priče troje savremenih mladih ljudi koji iskušavaju i zloupotrebljavaju sve slobode zapadnog društva.

Ersan Montag je trenutno jedna od najzanimljivih autorskih figura nemačkog govornog područja koji se već pozicionirao u pozorištu Nemačke, ali i dalje nije imao vidljivost van nemačkog kulturnog kruga, tako da će Bitef biti prvi međunarodni festival koji promoviše njegov rad.

„Ersan Montag je umetnik izrazite scenske imaginacije, njegova predstava Istrebljenje će u potpunosti još jedanput opravdati slogan Epik trip kao priča o mladim ljudima koji se dosađuju i ne mogu da nađu osećaj realnosti u životu koji žive, koji bi da se pobune ali ne znaju kako i ne znaju protiv koga“, priča Medenica.

Time će, kažu organizatori, biti zatvoren pun dramaturški krug festivala koji počinje sećanjima na korene civilizacije, na stvaranje i kosmogonijsku priču o nastanku sveta, a završava se potpunom dekadencijom prikazanom u vidu jedne „rastočene, impotentne i treš pastorale“. Jedno zbilja „epsko putovanje“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android