Uveče 4. oktobra, socijaldemokrate (PSD) i konzervativci (CDS-PP) još su se osmehivali pred televizijskim kamerama. Te dve stranke zajedno su izašle na izbore za portugalski parlament i osvojile relativnu većinu od 38,5 odsto. Apsolutna većina je, dakle, izgubljena, ali to je trebalo da bude dovoljno da se vlada, mislio je premijer Pedro Pasos Koeljo (PSD). Njegov računica je bila: umereni socijalisti (PS) sigurno neće ući u savez sa komunističkom partijom (PCP). Takav savez nije postojao od „Revolucije karanfila“ 1974. godine, kada je Portugalija morala da se odluči između tržišne ekonomije i komunizma.

Međutim, taj istorijski jaz je nestao zahvaljujući politici štednje Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda koja je trajala godinama. Portugalija je u pogledu štednje dugo vremena bila primeran đak i radila je sve što se od nje tražilo. Ali uspon Sirize u Grčkoj i Podemosa u Španiji, pomerili su političke koordinate i u Portugaliji, mada je to u Evropi ostalo uglavnom neprimećeno. Levi blok (Bloco de Esquerda – BE), savez malih levičarskih stranaka, delimično bivših maoista, poziva na otpis dugova i napuštanje kursa štednje. Time uspeva da udvostruči broj glasova na 10,2 odsto! Zajedno sa socijalistima (PS) i komunistima (PCP), Levi blok je sada odbio vladin program koalicije desnog centra i time srušio vladu.

Lopta je sada kod predsednika

Portugalski predsednik Anibal Kavako Silva sada mora da odluči da li će novoj koaliciji levog centra da dozvoli da formira vladu. U Portugaliji predsednik ima jaku poziciju i može u velikoj meri da sam i slobodno odredi vladu. Ali ako u parlamentu postoji većina protiv vlade, vladin program može i da bude odbijen – kao što se dogodilo – i vlada može da bude srušena u svakom trenutku.

Kada je postalo jasno da se formira savez levice, predsednik Kavako Silva jasno se izjasnio protiv toga da Levi blok ili komunisti budu u vladi. Ali, bilo bi pametno da se predomisli. Teško bi bilo razumeti zašto savez levog centra, uprkos apsolutnoj većini glasova i mandata u parlamentu, nema pravo da upravlja zemljom. Pogotovu što je taj savez na lokalnom nivou u više navrata tokom proteklih godina vladao u gradovima.

Jasno odstupanje od štednje

Program novog savez levog centra ukazuje na jasno odstupanje od dosadašnjih mera štednje Portugalije: planira se ukidanje smanjenja penzija iz proteklih godina, minimalna plata bi do 2019. trebalo postepeno da bude povećana sa 505 evra, na 600 evra mesečno. Poređenje sa Nemačkom u kojoj je minimalac sada 1.470 evra, pokazuje nivo na kojem se kreće Portugalija. Iznenađujuće je da se ne pominje pokretanje novih pregovora o dugu zemlje. Međutim, treba pretpostaviti da će nova vlada levog centra u dogledno vreme u Briselu pokrenuti pitanje otpisa dugova .

Po pitanju smanjenje duga, program evropske štednje totalno je propao. Od prvog paketa pomoći za Portugaliju 2011, uprkos tome što je zemlja sprovodila mere štednje do tančina, dug je povećan sa 110 na skoro 130 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je nepodnošljivo stanje.

Bilo bi dobro kada bi Berlin i Brisel konačno napravili nacrt međunarodnog stečajnog postupka za države jer je očigledno da dužnička kriza ne može da se reši samo merama štednje. To se odnosi na „problematične slučajeve“, kao što je Grčka, ali i na „uzorne zemlje“, poput Portugalije.