Aleksandar Vučić već nekoliko dana ima komšije nasuprot radnog mesta u Predsedništvu. Sa prozora iznad glavnog ulaza u Predsedništvo puca pogled na park u kojem su jedan šator, fotografije sa protesta, parole – i prskalice koje neprestano polivaju travnjak jer su nadležni odlučili da i pored kišnih dana nikad nije previše vode za negu trave.

Mala diverzija vlasti sa zalivanjem, kao i kišno vreme, ipak ne sprečavaju dvadesetak znatiželjnih da pod kišobranima prate snimanje emisije jedne lokalne televizije u šatoru. „Slobodna zona“ je i zamišljena kao mesto na kojem opozicioni lideri, narodni poslanici kao i ostali učesnici protesta, mogu da popričaju sa građanima, održe poneku konferenciju za štampu, ali tu će se organizovati i izložbe, pozorišne predstave i koncerti.

Zona ispunila očekivanja?

Zvanično radno vreme Slobodne zone je od 13 do 21 čas, ali kako nam kažu organizatori, ponekad se to produži i do 23 sata. Svake večeri u 19:30 tu se emituje „Dnevnik slobodne Srbije“. Broj posetilaca menja se tokom dana – u četvrtak oko 14 sati, kada su predstavnici studenata preuzimali dežurstvo u Pionirskom parku, tamo se recimo nalazilo dvadesetak građana i isto toliko stranačkih aktivista i novinara.

Posećenost na prvi pogled ne deluje obećavajuće, ali Janko Veselinović, predsednik Pokreta za preokret i jedan od osnivača Saveza za Srbiju (SZS), za DW kaže „da je nakon  pet dana postojanja Zona apsolutno ispunila očekivanja“. „Ovde se razgovara uz punu toleranciju i uvažavanje različitog mišljenja. Ne priča se pri tome samo o nacionalnim temama, nego i o svakodnevnim problemima građana“, ističe Veselinović.

Građani koje smo tamo zatekli deluju pomalo obeshrabreno jer je od početka protesta malo konkretnog postignuto. Zadovoljni su onim  što čuju od gostiju u „Slobodnoj zoni“, ali ostaje utisak da su njihove političke nade u skladu sa vremenskim prilikama: tmurno, kišovito i depresivno.

Manjak opozicionih ideja?

Politički analitičar Milan Nikolić za DW kampovanje u parku vidi kao „možda čak očajnički potez opozicije, koja oseća da građani gube energiju i interes“. On smatra da su radovi i blokada Trga Republike onemogućili uobičajene rute demonstracije te da je to bio „relativno uspešan potez za vlast“. Prelazak pod šatru kod Predsedništva prema Nikoliću govori o „nedostatku ideja u opoziciji“.

Janko Veselinović se ne slaže sa takvim ocenama. „Ponekad na protestima bude manje, ponekad više ljudi, ali ne može se očekivati da uvek bude ista energija na svakom protestu. Sa druge strane, znamo da nas očekuju vrelo političko leto i jesen, i tu energiju bi trebalo rasporediti. Energija u narodu i nezadovoljstvo su veliki, i to svakako neće nestati.“

Opozicija je već izvesno vreme najavljivala da bi sledeći koraci morali da idu u smeru građanske neposlušnosti, ali se za sada tome nije pribeglo u većoj meri. Postoje, doduše, akcije predsednika beogradske opštine Stari Grad Marka Bastaća da spreči nastavak radova na Trgu Republike – prethodnih dana obeležene sukobima sa pristalicama vladajuće stranke – ali tu se negde priča i završava.

Da li se onda podizanje šatora u Pionirskom parku može posmatrati i kao pauza dok opozicija razmišlja šta i kako dalje?

Ne vidim nikakvu želju u opoziciji da radi dugo, teško i neplaćeno, ocenjuje Milan Nikolić. Dodatno opterećenje za opoziciju je, po njegovim rečima, što joj građani i dalje nedovoljno veruju i što su nezadovoljni i liderima opozicije. „Sa druge strane imate vlast koja ima sve institucije, ima plaćene ljude i može da manipuliše i manevriše u daleko širim okvirima nego opozicija. Utoliko je i njen posao lakši.“

„Pružena ruka“ za dijalog

Mnogi su se, kao rezultatu protesta, nadali početku dijaloga vlasti i opozicije oko izbornih uslova, funkcionisanja institucija i otvaranja medija, ali i tu nema nikakvih pomaka jer vlast odbija i svaku pomisao na dijalog.

Predsednik Vučić je o protestu pred svojim radnim mestom izjavio da „nema problem sa tim“, da ponekad mahne ljudima koji, kada se pojavi neko od njihovih lidera, „moraju da arlauču“. Dodao je da „od njih nije čuo nikakav plan i program“. Vučić je više puta naglašavao da neće pregovarati sa „tajkunima i fašistima“, misleći na vođe opozicije.

„Mi u opoziciji još uvek ne verujemo da je vlast toliko nerazumna da ne želi da prihvati našu pruženu ruku za razgovor“, ističe Janko Veselinović. A ukoliko se ipak desi da je vlast, kako kaže, nerazumna, šta je onda dalji redosled poteza opozicije?

„To će biti jako loše za Srbiju. U tom slučaju će se dijalog, na žalost, umesto na Radio-televiziji Srbije i Radio-televiziji Vojvodine, voditi ovde u parku, umesto u Skupštini rasprava će se voditi na protestima i demonstracijama. Možda ćemo jednog dana konstatovati da imamo nelegalnu vlast, dakle imaćemo loše stanje“, upozorava Veselinović.

„Mi na svaki način želimo da izbegnemo to loše stanje i želimo da razgovaramo o tri stvari koje mislim nisu sporne nikome u Evropi i demokratskom svetu: slobodni i pošteni izbori, demokratske institucije i slobodni mediji“, zaključuje lider Pokreta za preokret.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android