S tačke gledišta grčke vlade, sve ide po planu – ako ne i bolje. Grčki parlament je u noći sa subote na nedelju usvojio budžet za 2016. godinu koji predviđa povećanje poreza u iznosu koji se meri milijardama, kao i smanjenje potrošnje. Grčka ima dobre preduslove da sredinom 2016. poveća privredni rast, objasnio je premijer Aleksis Cipras tokom debate u parlamentu. Vlada je kao uspeh navela i rekapitalizaciju grčkih banaka sa manje državne pomoći nego što je to prvobitno bilo planirano. Odeljenje za odnose s javnošću premijera, neobično oštro je reagovao na članak objavljen u nemačkom listu „Di velt“ u kojem se navodi da Grčka zaostaje u reformama i da je nalik na brod bez kormilara: „Tvrdoglavi grčki neprijateljli“ i dalje se oslanjaju na „dezinformacije i spekulacije“.

Politički analitičar Lefteris Kusulis smatra da nema razloga za nervozu. „Izveštaj je u redu. Zemlja je u stvari bez rukovodstva, i to u smislu da vlada ili ne radi ili nije u situaciji da isporuči konkretne rezultate, i ostaje zarobljena u svom starom mentalitetu gde pre svega radi na očuvanju sopstvene vlasti.“ Čak i u „metaforičkom smislu“, moguće je reći da je brod bez kormilara, jer je „rukovodstvo zaista zainteresovano da ostane na svojim pozicijama i nije im bitno u kojem smeru brod zapravo plovi“.

Ipak, mnogi u Atini vide to drugačije. „Pritisak i iznuda – kreditori znaju igru“, kritikuju grčke levo liberalne „Novine urednika“ i izveštaj lista iz Berlina označavaju kao Trojanskog konja Nemačke. „Ja uopšte ne znam šta se iza toga krije“, izjavio je u jednom radio-intervjuu u ponedeljak ministar spoljnih poslova Dimitris Mardas.

Na stolu 13 konkretnih reformi

Ono što je više nego jasno i neskriveno, jesu zahtevi kreditora da se proveri dokle se stiglo s reformama u Grčkoj. To je, prema ranijem planu, trebalo da se dogodi u oktobru, ali je, zbog unutrašnjepolitičkih razloga, stalno odlagano. Grčka vlada prevazišla je veliku prepreku kada je krajem novembra parlament tesnom većinom usvojio reformski paket i time otvorio vrata novoj tranši kredita u visini od dve milijarde evra. Očekuje se da bi dalje reforme mogle da budu usvojene do 11. decembra – uključujući i spornu reformu plata u javnom sektoru, kao i privatizaciju jednog državnog energetskog koncerna, što političari zapravo ne žele. A ako do toga dođe, smeši se još jedna tranša kredita u visini od milijardu evra. Pri tom se do kraja januara očekuje i reforma penzionog sistema. U poslednje vreme, grčki krediti otplaćivani su u sve manjim ratama i to samo kao protivusluga za konkretne reformske korake koji mogu da se provere.

Još pre usvajanja najnovijih mera štednje, kreditori su vršili pritisak na Atinu da reši otvorena pitanja – očigledno s uspehom. Politički analitičar Kusulis uveren je da, dok kreditori ponovo vrše pritisak, Cipras traži slobodan prostor za izvrdavanje. Vlada će biti primorana da prihvati jedno ili drugo jer trenutno ne može sebi da priušti novu krizu ili raskid s Evropom, smatra taj analitičar. Međutim, u pitanju je samo taktiziranje. „Vlada je i sama rekla da nije zadovoljna sa svim reformama i ona na taj način signalizira da ih neće sprovesti. Verujem da vlada igra na kartu vreme, kako bi do tada državni aparat stavila pod svoju kontrolu. A ako se pokažu povoljne okolnosti, onda bi se moglo razmisliti o novom suprotstavljanju i samim tim izbegavanju dogovorene tranše kredita.“

Politički ekspert Tasos Papas uveren je da bi vlada u Atini sebi dozvolila da prekine dogovor ukoliko bi se kreditori zajedno sa reformama penzionog sistema usmerili i na kresanje hipotekarnog osiguranja kredita. „Tako bi kreditori, kada je reč o tom pitanju, želeli, ne samo da postignu cilj, već i da propišu sredstva za postizanje tog cilja. Zbog toga je predloženo povećanje doprinosa, koje bi trebalo da uplaćuju poslodavci, s njihove strane odbijeno“, krtikuje taj grčki analitičar.

Kako bi mogao da sprovede i ostale reforme, premijer Cipras je tokom debate o budžetu lobirao za široku, nadpartijsku koaliciju koja bi podržala njegov ekonomski kurs. Ali naišao je na mnoga odbijanja, uz naznaku da je kao opozicioni političar u svakoj prilici.