Vrelo je leto na Balkanu. I politička klima je usijana. Hašim Tači, predsednik Kosova, govori o „korekciji granice sa Srbijom". Svoju novu ideju je najpre otkrio jednoj stranoj novinskoj agenciji. Albanci su za nju saznali tek u prevodu iz stranih medija. 

Kosovski premijer Haradinaj se snažno brani od toga. Iz mesta gde provodi odmor poslao je poruku: „Reči ne mogu da promene granice".

Edita Tahiri, bivša glavna pregovaračica u kosovsko-srpskom dijalogu, proglašava neuspeh kosovske vlade i kaže: „To je zamka. Kosovo je već učinilo mnoge ustupke u Rambujeu i Beču. Naš najveći kompromis je bio 'Ahtisarijev paket' prema kojem je srpska manjina, koja čini pet odsto stanovništva, dobila deset opština, dakle, 25 procenata površine države".

I većina medija je protiv Tačijevog predloga za korigovanje granica. „Ideja o podeli Kosova je srpska ideja a ne albanska ili međunarodna", piše albanski pisac Mahmet Kraja u svom članku o toj temi. „Podela Kosova je besprimerno 'rešenje' zamrznutog konfklita tempiranom bombom. To bi trebalo da zastraši Kosovare da bi oni prihvatili podelu kao nešto za šta ne postoji alternativa."

Tači svakodnevno na svojim konferencijama za novinare ponavlja: „Nećemo odustati. Uspećemo. Dobićemo Preševsku dolinu".

Glasovi iz Preševske doline kažu da bi podela izazvala tragediju. Preševska dolina ima tri opštine: Preševo, Medveđu i Bujanovac, koje ne bi trebalo da budu podeljene. Šaip Kamperi, gradonačelnik Bujanovca, naglašava da „Preševska dolina ne želi rešenje koje bi povredilo teritorijalni suverenitet Kosova".

Iz Albanije stiže malo toga. Albanska vlada se zvanično ne izjašnjava o tome. Albanska opozicija se okreće protiv onoga što naziva „trgovinom albanskom zemljom". „Albanci ne mogu da međusobno razmene dve albanske teritorije", kaže bivši poslanik Kočo Kokedima.

„U koncentrisanoj akciji, Tači je gotovo istovremeno sa srpskim predsednikom Vučićem objasnio Albancima svoju ideju, što izgleda kao pripremljen scenario", piše publicista, političar i bivši novinar Veton Suroi: „Srpski predsednik je zajedno sa Hašimom Tačijem gledao na mapu da bi pregovarao o tome koje teritorije bi mogle biti razmenjene. To ništa ne menja na tome što Hašim Tači za srpskog predsednika ostaje predsednik 'privremenih institucija Kosova i Metohije'. To znači, šta god njih dvojica odlučili, odnosi između Srbije i Kosova će ostati nepromenjeni. O teritorijalnim 'korekcijama' mogu pregovarati samo dve zemlje koje se međusobno priznaju. Ono što dva predsednika upravo pokušavaju, liči na postupak Miloševića i Tuđmana koji su – pognuti nad geografskim kartama – za vreme raspada Jugoslavije pokušali da stvor enove realnosti", dodaje Suroi.

Arben Čejku, bivši albanski ambasador na Kosovu i Makedoniji, naglašava da konflikt između Kosova i Srbije nije teritorijalan konflikt, već konflikt oko statusa Kosova; „Međunarodna zajednica neće polovična rešenja. Ona hoće partnere, sa kojima mogu da se vode razgovori o prijemu u EU (Srbija) ili u NATO (Kosovo)", rekao je Čejku u intervjuu za albansku televiziju Faksnjuz.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android