Nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu (SOG) od 1992. dodeljuje Novinarsku nagradu za novinarstvo na nemačkom jeziku. Od ove godine dodeljuje se i Nagrada solidarnosti za medijske radnike iz jugoistočne Evrope. Ona je, kako je saopštilo SOG, namenjena novinarima iz jugoistočne Evrope koji se zbog svog „kritičkog izveštavanja često izlažu velikoj opasnosti“.

Tom nagradom „nagrađivaće se novinari za njihova izvanredna dostignuća i prilog za više vladavine prava, demokratije i slobode medija“, navodi se u obrazloženju. Društvo za jugoistočnu Evropu, kako se dalje navodi, želi da pokaže da na licu mesta podržava one koji se zalažu za „naše evropske vrednosti“, poput slobode medija i mišljenja.

Do kraja marta ove godine, svako ko je to hteo, mogao je preko onlajn-stranice SOG da podnese svoj predlog za tu novoosnovanu nagradu koja se, kako se navodi, finansira iz donacija.

-pročitajte još: Sve maštovitiji pritisci na lokalne medije u Srbiji

Angažman uprkos opasnosti

Pre nekoliko dana objavljena su i imena prvih dobitnika te novoosnovane nagrade: Una Hajdari i Dragan Bursać.

Una Hajdari se svojim pisanjem o temama poput nacionalizma, aktivnosti desničarskih pokreta i suočavanja s prošlošću, često suočava s neprijateljskim reakcijama i pretnjama. U obrazloženju nagrade ističe se i da Hajdari, koja piše za mnoge strane medije, između ostalog i za „Njujork tajms“ i „Forin polisi“, piše i na albanskom i na srpskom, „što je retkost na Kosovu“.

U svom obraćanju okupljenima na svečanosti dodele u nemačkom Bundestagu ovog ponedeljka (21.6), poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i potpredsednik SOG Peter Bajer zse ahvalio nagrađenim novinarima na tome što rade za medijski prostor jugoistočne Evrope po cenu dovođenja lične i sigurnosti svojih porodica u opasnost.

„Mogu samo da zamislim kakvu ličnu muku prolazi Hajdari zbog svog angažmana“, rekao je Bajer i ukazao na učestale napade medija u Srbiji na tu novinarku.

„Živeti časno u mračnim vremenima“

Drugi dobitnik nagrade, banjalučki novinar Dragan Bursać, bavi se osetljivim temama, poput ratnih zločina, te, „uprkos činjenici da je bio višestruko cilj napada i pretnji“, i dalje živi i radi u Banjaluci.

„Njegov rad je moralni vodič za nadolazeće generacije koje smatraju da se prošlost ne sme ponoviti. Pokazao je kako se časno živi u mračnim vremenima“, rekao je Bursaću u čast socijaldemokratski (SPD) poslanik i takođe potpredsednik SOG Josip Juratović.

Bursać je rekao da smatra da je nagrada važna, jer pruža podršku novinarima u regionu da nastave sa svojim poslom i da se drže novinarske, a ne političke motivacije.

„Niste sami“

Predsednik SOG, političar stranke Zeleni Manuel Saracin, objasnio je na početku ceremonije da je cilj pokretanja te nagrade bolje zaštititi novinare u regionu koji, kako je rekao, trpe sve veće pritiske. „Želimo da vam pošaljemo signal da niste sami“, rekao je Saracin.

On je pročitao i poruku nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera koji je dobitnicima čestitao na nagradi. „U vremenima dezinformacija i populizma, novinari su važni za slobodu medija. I time su izloženi riziku“, poručio je nemački predsjednik i zaključio da je ova nagrada „važan signal za cenjenost rada novinara u regionu“.

Dobitnici nagrade su u raspravi nakon svečanosti dodele, upoređujući razne pritiske na medije širom čitavog područja jugoistočne Evrope, zaključili da pretnje postoje i u Sloveniji, ali su pritisci drugačiji: „Tu se više radi o pritisku prilikom istraživanja na području ekonomskog kriminala, dok u ostalim delovima regiona veće pretnje dolaze kad se zadire u nacionalistička pitanja“, rekao je Bursać.

Una Hajdari je govorila o tome kako je veoma teško urednike nagovoriti na objavljivanje osetljivih priča, pogotovo iz političkog spektra.

Novinarska nagrada – predmet kontroverzi

Sama novinarska nagrada Društva za jugoistočnu Evropu ima burnu prošlost. Do 2013. ona se zvala „Novinarska nagrada Rudolf Fogel“, prema jednom bivšem novinaru, političaru Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i predsedniku SOG od 1960. do 1965. Godine 2013. dobitnik nagrade za tu godinu, dopisnik „Noje cirher cajtunga“ iz Beograda Andreas Ernst odbio je da primi nagradu koja nosi ime „osobe koja je SS-ovcima“ pomagala u bekstvu posle rata. Ernsta Fogela optužuju da je i kao novinar širio nacional-socijalističku propagandu.

Kasnija istraživanja, između ostalog i „Frankfurter algemajne cajtunga, nisu pronašla dokaze da je Fogel zaista pomagao pripadnicma zloglasnog SS-a u bekstvu nakon rata, ali jesu da je kao ratni izveštač za vreme nacističkog režima itekako širio ratno-huškačku propagandu.

Samo Društvo za jugoistočnu Evropu distanciralo se od biografija nekih svojih istaknutih članova nakon rata, pre svega od osnivača Frica Valjaveca, i od 2012. pa do danas, sistematski radi na rasvetljavanju tamnijih strana sopstvene prošlosti. Još od kraja pedesetih godina prošlog veka, na čelu SOG uglavnom se nalaze političari Socijaldemokratske partije Nemačke, a od početka prošle godine funkciju predsednika preuzeo je političar Zelenih Manuel Saracin.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu