Podrivanje države mora prestati
9. februar 2018.
„Kosovo, a ne Kosova, nije A nego O, nije A nego O – urla čovek u megafon pred delegacijom EU u Beogradu“, piše bečki dnevnik Standard i objašnjava da taj čovek „hoće da kaže da treba upotrebljavati srpsku, a ne albansku reč. On protestuje zbog toga što EU traži normalizaciju odnosa između dve države jugoistočne Evrope pre nego što Srbija pristupi Uniji Osim toga, mora se postići i sporazum koji će sprečiti da Srbija ometa pristupi Kosova EU. Tema Kosovo je dominirala i prilikom posete komesara Johanesa Hana Beogradu. Han je rekao: Vreme je da se to reguliše jednom za svagda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o brdu problema koji predstoje, a dodao i da mi ne bismo bili prvi koji se penju na Mont Everest.“
-pročitajte još:
Kosovskim Srbima drugi kroje sudbinu
Geostrateška investicija Evropske unije
Problematične balkanske „stabilokrate“
„Komesar smatra da Srbija mora da udvostruči svoje napore ako želi da postigne ciljeve. Za nekoliko nedelja će predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker posetiti svih šest potencijalnih zemalja-članica EU. U maju će u Sofiji biti održan i samit o Zapadnom Balkanu. Evropska unija hoće da do 2020. godine u regionu potroši dodatnih 500 miliona evra kako bi bile popravljene slabosti pravne države i u cilju slanja savetodavnih misija. Te misije je Han nazvao ponudom koja ne može da se odbije.“
„Na kraju, i reforme moraju biti precizno praćene. Druga poglavlja bi trebalo zaključiti tek kada se postignu ciljevi na planu pravne države. Strukturni problemi su stari i zahvataju duboko. U bivšoj Jugoslaviji i Albaniji, tajna služba je imala opresivnu ulogu, bezbednosne strukture nikada nisu bile sveobuhvatno informisane. Zato se ne radi samo o reformi pravosuđa. U strategiji EU se jasno govori ’podrivanju države’ i vezama s organizovanim kriminalom“, piše bečki Standard.
Hrvatska-Srbija: ratna odšteta?
Švajcarski dnevnik Lucerner cajtung prenosi da „Najmlađa članica EU, Hrvatska, od svog suseda Srbije traži da joj plati ratnu odštetu; „U pitanju ratne odštete nema dileme“, rekao je šef hrvatske vlade Andrej Plenković u Zagrebu. On je dodao da je Srbija već više od decenija u obavezi da plati štetu nastalu u građanskom ratu (1991-1995). No, nije naveo nikakve brojke. Srbija to odbija i sa svoje strane traži ratu odštetu od Hrvatske. Sledeće nedelje će srpski predsednik Aleksandar Vučić doći u posetu Zagrebu koja se očekuje sa velikim zanimanjem.“
- pročitajte još: Da li je dovoljno vode proteklo Dunavom?
„Hrvatska svoj ’domovinski rat’ vidi kao ’odbrambeni rat protiv srpskih snaga’ vođen kako bi bila postignuta nezavisnost od Jugoslavije. Srbi i danas tvrde da su tim ratom želeli da spreče da u Hrvatskoj postanu manjina, kada su u Jugoslaviji već bili većina“.
Priredio Saša Bojić